Ayub 28
1 “Nitie kama ikunyoe fedha kod kama ilenyoe dhahabu.
Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.
2 Chuma ikunyo koa e lowo, kendo mula ilenyo kigolo kuom kite.
Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.
3 Ji kunyo kite ma nengogi tek kuonde matut mogik kendo motimo mudho, omenyo nyaka ei buche maboyo miwuoro, nyaka kuonde molil ti, mondo onwangʼie kite mabeyo.
Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.
4 Opowo kor gode modhi mabor gi kuonde ma ji odakie, mochop nyaka kuonde ma ji ok wuothie; ka giliero e tonde marundore koni gi koni.
Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.
5 Lowo e kama chiemo wuokie, to pinyne ibaroe lwendni gi mach.
Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.
6 Lwendinigo ema kite ma nengogi tek miluongo ni Safir wuokie kendo buru ema otingʼo dhahabu.
У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.
7 Kuom winy machamo ringʼo, onge moro amora mongʼeyo yore manie buchego, kendo onge achuth mosenene gi wangʼe.
Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;
8 Ondiegi mager pok nowuotho kuondego, kendo kata sibuor pok oruto kuno.
Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.
9 Ji baro lwanda matek ka chuma kendo thulo gode oko gie tiendegi.
На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.
10 Otucho kor lwanda; mi wengene ne mwandu duto manie kor gode.
Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.
11 Omanyo kuonde ma aore ochakoree, mi okel gik mopandi e lela.
Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.
12 “To rieko to diyud kanye? Koso ere kuma ngʼeyo wuokie?
Али мудрост где се налази? И где је место разуму?
13 Dhano mangima ok ongʼeyo kaka iyude; kendo ok oyudre e piny joma ngima.
Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.
14 Kut wacho ni, ‘Oonge e iya;’ to nam wacho ni, ‘Oonge koda ka.’
Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.
15 Ok nyal ngʼiewe gi dhahabu maler mogik kendo nengone ok nyal pim gi fedha.
Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.
16 Ok nyal ngʼiewe gi dhahabu mokuny Ofir, kata gi kite ma nengogi tek kaka Oniks kata Safir.
Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.
17 Dhahabu kata kite mamil ma nengogi tek ok nyal pimego bende ok nyal pime gi gima olos gi dhahabu.
Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.
18 Kit nam ma nengone tek kod kit ombo marieny ok di wuo kuomgi nikech nengo rieko oyombo nengo kit rubi maratiglo.
Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.
19 Kata mana kit topaz mokuny Kush ok nyal pim kode; ok nyal ngʼiewe gi dhahabu malerie mogik.
Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.
20 “To rieko to diyud kanye? Koso ere kuma ngʼeyo wuokie?
Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?
21 Opondo ne wenge gik mangima duto, kendo opande koda kane winy mafuyo e kor polo.
Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.
22 Kethruok gi tho jowacho ni, ‘Humbe kende ema osechopo e itwa!’
Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.
23 Nyasaye ema ongʼeyo yo miyudego kendo en kende ema ongʼeyo kama odakie,
Бог зна пут њен, и познаје место њено.
24 nikech wengene okwako tungʼ piny gi tungʼ piny kendo oneno gimoro amora manie bwo polo.
Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.
25 Kane oguro teko mar yamo kendo opimo giko nembe,
Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,
26 kane ogolo chik ne koth kendo ogoro yor mil polo,
Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.
27 e kinde mane onenoe rieko mi opimo berne kaka chalo mi onwangʼo.
Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.
28 Kendo nowachone dhano ni, ‘Luoro Ruoth Nyasaye kelo rieko, kendo ka idwaro bedo gi ngʼeyo to nyaka iwe richo!’”
А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.
