Eklesiastes 7
1 Nying maber longʼo moloyo mo mangʼwe ngʼar, kendo odiechieng tho ber moloyo odiechieng nywol.
Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 Ber mondo idhi e od kuyo moloyo ot mitimoe nyasi, nimar tho e giko ngʼato ka ngʼato; joma pod ngima nyaka ngʼe ma e chunygi.
Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
3 Kuyo ber moloyo nyiero, nikech wangʼ man-gi lit berne chuny.
Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 Ngʼat mariek wiye ok wil gi tho, to ngʼat mofuwo paro mana mor pile.
Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
5 Ber mondo ichik iti ne siem ngʼat man-gi rieko, moloyo chiko iti ne wend joma ofuwo.
Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
6 Nyiero mar ngʼama ofuwo onge tiende omiyo ochalo mana gi kudho mararni e mach e bwo agulu. Ma bende onge tiende.
Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
7 Ka ngʼat mariek mayo ji to obedo ngʼama ofuwo, to ngʼama kawo asoya kethore kende owuon.
Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 Giko mar gimoro ber moloyo chakruokne kendo bedo mos ber moloyo sunga.
Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
9 Kik ibed ngʼama chwanyore piyo e chunye; nikech joma ofuwo ema timo kamano.
Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
10 Bende kik ipenjri ni angʼo momiyo ndalo machon gik moko ne timore maber moloyo ndalogi? Mano en penjo mar ngʼat mofuwo.
Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
11 Rieko ber mana kaka girkeni, en gima ber kendo en ohala ne joma mangima.
Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 Rieko en tipo mana kaka pesa bende en tipo, nimar rieko kelo ngima ni ngʼama ni kode.
Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
13 Parane gima Nyasaye osetimo: En ngʼa manyalo rieyo gima osedolo?
Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
14 Ka gik moko dhini maber, to bed mamor, to ka chandruok omaki; to ngʼe ni Nyasaye ema oyie mondo gik moko ariyogo otimre. Emomiyo, dhano ok nyal fwenyo gimoro amora mabiro timorene e ndalo mabiro.
У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
15 E ngima madakie maonge tiendeni asefwenyo ni ngʼat ma ja-ratiro rumo nikech ratiro mare kendo ngʼat ma jaricho dak ndalo mangʼeny kotimo richo.
Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Kik ibed ngʼat mariek ahinya kata ngʼat mongʼeyo ahinya, nimar inyalo tiekori kendi iwuon.
Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Kik ibed ngʼama timbene mono ahinya kata ngʼama ofuwo, nimar angʼo momiyo idwaro ni itho ka ndaloni pok ochopo?
Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
18 Kuom mano, e weche ariyogi kik iher moro moloyo machielo, nikech ngʼat moluoro Nyasaye ema dhi maber.
Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Gima rieko nyalo timo ne ngʼato duongʼ moloyo gima jotelo apar nyalo timo ne dala maduongʼ.
Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
20 Onge ngʼato kata achiel e piny ngima matimo mana gik mabeyo lilo ma ok oketho.
Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
21 Kik ichik iti ni weche ma ji wacho, dipo ka iwinjo ka jatichni kwongʼi,
Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
22 nimar in bende ingʼeyo e chunyi ni kinde mangʼeny in iwuon isekwongʼo joma moko.
Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 Ne apimo gigo duto gi rieko ka aketo chunya mondo abed mariek, to ne ayudo ka ok anyal.
Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
24 Ere kaka dhano difweny rieko? Otut moyombowa, kendo otek modhierowa winjo.
Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 Omiyo ne aloko pacha mondo anon kendo awinj tiend rieko, kaachiel gi chenro mar gik moko, bangʼe to ne ayudo ni ngʼat mofuwo en jaricho kendo janeko.
Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 Bangʼe ne ayudo ni dhako ma jachode rach moloyo, tho nimar chunye en obadho, to lwetene gin nyororo. Ngʼat moluoro Nyasaye notony e lwete, to jaricho to nokelne mana chandruok.
И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
27 Jayalo wacho niya, “Ma e gima asefwenyo kane adwaro tiend wechegi achiel kachiel,
Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
28 to kane pod anono wechegi, to ne ayudo ni kuom ji alufu achiel, dichwo achiel kende ema nyalo bedo gi rieko, to dhako to onge mariek kata achiel.
Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
29 Gimoro kendo maseyudo en ni Nyasaye nochweyo ji duto momiyo rieko, makmana ni dhano osebaro ka dwaro gik mangʼeny.”
Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
