Rapar Mar Chik 4
1 Yaye, jo-Israel, winjuru buche kod chike ma amiyou, luwgi mondo udagi kendo mondo ukaw piny ma Jehova Nyasaye, ma Nyasach kwereu miyou.
“以色列人哪，现在我所教训你们的律例典章，你们要听从遵行，好叫你们存活，得以进入耶和华—你们列祖之 神所赐给你们的地，承受为业。
2 Kik umedi kata ugol gimoro amora kuom chik ma amiyou, to rituru chike ma amiyou mag Jehova Nyasaye ma Nyasachu.
所吩咐你们的话，你们不可加添，也不可删减，好叫你们遵守我所吩咐的，就是耶和华—你们 神的命令。
3 Ne uneno gi wengeu uwegi gima Jehova Nyasaye ne otimo Baal Peor. Jehova Nyasaye ma Nyasachu notieko koa kuomu jogo duto mane oluwo Baal mar Peor,
耶和华因巴力·毗珥的事所行的，你们亲眼看见了。凡随从巴力·毗珥的人，耶和华—你们的 神都从你们中间除灭了。
4 to ne un uduto mane usiko kupadoru kuom Jehova Nyasaye ma Nyasachu pod ungima nyaka chil kawuono.
惟有你们专靠耶和华—你们 神的人，今日全都存活。
5 Ne, asepuonjou buche kod chike kaka ne Jehova Nyasaye ma Nyasacha nochika, mondo uluw chikenego e piny mudhidonjoe kendo kawo.
我照着耶和华—我 神所吩咐的将律例典章教训你们，使你们在所要进去得为业的地上遵行。
6 Ritgiuru maber, nimar mano ema biro nyiso riekou gi ngʼeyou ni ogendini mamoko mabiro winjo buchegi duto wach niya, “Adier, onge oganda mariek kendo man-gi ngʼeyo koganda maduongʼni.”
所以你们要谨守遵行；这就是你们在万民眼前的智慧、聪明。他们听见这一切律例，必说：‘这大国的人真是有智慧，有聪明！’
7 Ere oganda machielo ma ogen man kod nyasachgi machiegni e yo ma Jehova Nyasaye ma Nyasachwa chiegnigo kodwa e yo moro amora ma walame?
哪一大国的人有神与他们相近，像耶和华—我们的 神、在我们求告他的时候与我们相近呢？
8 Kara ere oganda machielo maduongʼ man kod buche gi chike makare machal gi chike mamiyou kawuononi?
又哪一大国有这样公义的律例典章、像我今日在你们面前所陈明的这一切律法呢？
9 Beduru motangʼ kendo neuru ni wiu ok owil gi gik museneno gi wangʼu kendo kik uwegi gia e chunyu ka pod ungima. Puonjuru nyithindu kod nyikwau wechegi.
“你只要谨慎，殷勤保守你的心灵，免得忘记你亲眼所看见的事，又免得你一生、这事离开你的心；总要传给你的子子孙孙。
10 Paruruane chiengʼ mane uchungʼ e nyim Jehova Nyasaye ma Nyasachu e Horeb, kane owachona niya, “Chok ji e nyima ka mondo giwinj wechena mondo mi gipuonjre luora ndalo duto mag ngimagi kendo bende gipuonj nyithindgi wechegi.”
你在何烈山站在耶和华—你 神面前的那日，耶和华对我说：‘你为我招聚百姓，我要叫他们听见我的话，使他们存活在世的日子，可以学习敬畏我，又可以教训儿女这样行。’
11 Ne ubiro machiegni ma uchungʼ e tiend got. Godno mach ne liele mochopo nyaka e polo, ka en-gi rumbi maratengʼ kod mudho mandiwa.
那时你们近前来，站在山下；山上有火焰冲天，并有昏黑、密云、幽暗。
12 Eka Jehova Nyasaye ne owuoyonu kokalo ei mach. Ne uwinjo dwol kawuok ei mach, to ne ok uneno ngʼat mane wuoyono, to makmana dwol kende ema nuwinjo.
耶和华从火焰中对你们说话，你们只听见声音，却没有看见形象。
13 Ne owachonu singruokne, ma gin Chike Apar, mane ochikou mondo uluw kendo ne ondikogi e kite mopa ariyo.
他将所吩咐你们当守的约指示你们，就是十条诫，并将这诫写在两块石版上。
14 Kendo Jehova Nyasaye ne owachona e kindeno mondo apuonju buche kod chike ma onego uluw e piny ma udhiye loka Jordan mondo ukaw.
那时耶和华又吩咐我将律例典章教训你们，使你们在所要过去得为业的地上遵行。”
15 Ne ok uneno Jehova Nyasaye gi wangʼu e kinde mane uwinjo dwonde koa e mach e got Horeb. Omiyo beduru motangʼ ahinya,
“所以，你们要分外谨慎；因为耶和华在何烈山、从火中对你们说话的那日，你们没有看见什么形象。
16 mondo kik ubed jo-mibadhi ka uloso nyisecheu uwegi, kata kido moro amora mochwe ka dichwo kata ka dhako,
惟恐你们败坏自己，雕刻偶像，仿佛什么男像女像，
17 kata ka chiayo moro e piny kata ka winyo mafuyo e kor polo,
或地上走兽的像，或空中飞鸟的像，
18 kata ka gimoro amora mochwe mamol e lowo kata ka rech manie pi.
或地上爬物的像，或地底下水中鱼的像。
19 Ka ungʼiyo polo ma uneno chiengʼ, dwe kod sulwe karieny (ma gin gigo manyiso duongʼ mar polo), to kik gimak pachu mi ukulrunegi ka ulamo. Gin gigo ma Jehova Nyasaye ma Nyasachu osemiyo jopinje duto manie piny bwo polo.
又恐怕你向天举目观看，见耶和华—你的 神为天下万民所摆列的日月星，就是天上的万象，自己便被勾引敬拜事奉它。
20 To un, Jehova Nyasaye noresou mogolou e mach mager kuwuok e piny Misri mondo ubed kaka girkeni mare nyaka chiengʼ, mana kaka un sani.
耶和华将你们从埃及领出来，脱离铁炉，要特作自己产业的子民，像今日一样。
21 Jehova Nyasaye nokecho koda nikech un, kendo ne okwongʼoreni ok anangʼad aora Jordan mondo adonji e piny maber ma Jehova Nyasaye ma Nyasachu miyou ka girkeni.
耶和华又因你们的缘故向我发怒，起誓必不容我过约旦河，也不容我进入耶和华—你 神所赐你为业的那美地。
22 Abiro tho e pinyni, ok anangʼad aora Jordan, to un uchiegni ngʼado mondo udhi ukaw kereu e piny maberno.
我只得死在这地，不能过约旦河；但你们必过去得那美地。
23 Beduru motangʼ mondo kik wiu wil gi singruok mane Jehova Nyasaye ma Nyasachu otimo kodu, kik ulos ne un uwegi kido moro amora milamo ma Jehova Nyasaye ma Nyasachu okwero.
你们要谨慎，免得忘记耶和华—你们 神与你们所立的约，为自己雕刻偶像，就是耶和华—你 神所禁止你做的偶像；
24 Nimar Jehova Nyasaye ma Nyasachu en mach matieko gik mowangʼo kendo en Nyasaye ma janyiego.
因为耶和华—你的 神乃是烈火，是忌邪的 神。
25 Bangʼ ka usedak e pinyno kuom higni mangʼeny mi ubedo gi nyithindo kod nyikwau, bangʼe ubedo jo-mibadhi ma uloso kido mopa kendo utimo gik mamono e wangʼ Jehova Nyasaye ma Nyasachu, ka umiye mirima;
“你们在那地住久了，生子生孙，就雕刻偶像，仿佛什么形象，败坏自己，行耶和华—你 神眼中看为恶的事，惹他发怒。
26 to aluongo polo gi piny mondo obed joneno kuomu kawuono, ni ubiro rumo mapiyo nono e piny ma ubiro kawo loka Jordan.
我今日呼天唤地向你们作见证，你们必在过约旦河得为业的地上速速灭尽！你们不能在那地上长久，必尽行除灭。
27 Jehova Nyasaye biro keyou e dier ogendini kendo ji manok kuomu ema notony e kind pinje ma Jehova Nyasaye noterue.
耶和华必使你们分散在万民中；在他所领你们到的万国里，你们剩下的人数稀少。
28 Kuno unulamie gik ma dhano oloso gi lwetgi, ma gin nyiseche molos gi bao kata gi kite mopa, gin gik ma ok nyal neno, winjo, chiemo kata winjo tik gimoro.
在那里，你们必事奉人手所造的神，就是用木石造成、不能看、不能听、不能吃、不能闻的神。
29 To ka udwaro Jehova Nyasaye ma Nyasachu kanyo, to unuyude ka umanye gi chunyu duto kod ngimau duto.
但你们在那里必寻求耶和华—你的 神。你尽心尽性寻求他的时候，就必寻见。
30 Bangʼ ka gigi duto osetimorenu mi ubedo gi chuny mool, eka unuduog ir Jehova Nyasaye ma Nyasachu kendo uluore.
日后你遭遇一切患难的时候，你必归回耶和华—你的 神，听从他的话。
31 Nimar Jehova Nyasaye ma Nyasachu en Nyasaye ma jangʼwono ok enojwangʼu kata tiekou kata wiye wil kod singruok mane otimo gi kwereu kokwongʼore.
耶和华—你 神原是有怜悯的 神；他总不撇下你，不灭绝你，也不忘记他起誓与你列祖所立的约。
32 Penj ane sani gik mane timore chon, ndalo mane pok onywolu, kochakore e ndalo mane Nyasaye ochweyo dhano e piny; penj ane koa e bath polo konchiel nyaka komachielo. Bende gima duongʼ kama osetimore kata gima chal kama osewinji?
“你且考察在你以前的世代，自 神造人在世以来，从天这边到天那边，曾有何民听见 神在火中说话的声音，像你听见还能存活呢？这样的大事何曾有、何曾听见呢？
33 Bende nitie oganda moro mosewinjo dwond Nyasaye kawuoyo e mach kaka usewinjoni ma obedo mangima?
34 Bende nitiere nyasaye moro mosegolo oganda kuom oganda machielo moselok wasumbini? Koso bende nitiere moro mosetemo timo timbe madongogi gi ranyisi, honni gi lweny kendo gi teko maduongʼ kod bat morie kaka Jehova Nyasaye notimonu e piny Misri e wangʼu kuneno.
神何曾从别的国中将一国的人民领出来，用试验、神迹、奇事、争战、大能的手，和伸出来的膀臂，并大可畏的事，像耶和华—你们的 神在埃及，在你们眼前为你们所行的一切事呢？
35 Osenyisu gigi duto mondo ungʼe ni Jehova Nyasaye en Nyasaye; onge Nyasaye moro ma ok en.
这是显给你看，要使你知道，惟有耶和华—他是 神，除他以外，再无别神。
36 Noyie uwinjo dwonde gie polo mond opuonjugo. Bende noyienu ma uneno mach makakni e piny, kendo nuwinjo dwonde ei majno.
他从天上使你听见他的声音，为要教训你，又在地上使你看见他的烈火，并且听见他从火中所说的话。
37 Nikech ne ohero kwereu mi oyiero nyikwagi bangʼ-gi, ne ogolou Misri en owuon kod tekone maduongʼ,
因他爱你的列祖，所以拣选他们的后裔，用大能亲自领你出了埃及，
38 mondo ogol oko ogendini maroteke moloyou, kokelou e pinygi mondo omiu bedo girkeni kaka en kawuononi.
要将比你强大的国民从你面前赶出，领你进去，将他们的地赐你为业，像今日一样。
39 Yie kendo ikaw odiechiengni obed ei chunyi ni Jehova Nyasaye en Nyasaye e polo malo kendo e piny mwalo. Onge Nyasaye moro machielo.
所以，今日你要知道，也要记在心上，天上地下惟有耶和华他是 神，除他以外，再无别神。
40 Emomiyo rituru buchene kod chikene ma amiyou kawuono, mondo gik moko odhi maber kodu gi nyithindu kendo mondo udag amingʼa e piny ma Jehova Nyasaye ma Nyasachu miyou e kinde duto e piny.
我今日将他的律例诫命晓谕你，你要遵守，使你和你的子孙可以得福，并使你的日子在耶和华—你 神所赐的地上得以长久。”
41 Eka Musa noketo tenge mier adek madongo man yo wuok chiengʼ mar aora Jordan,
“那时，摩西在约旦河东，向日出之地，分定三座城，
42 ma gin kuonde ma ka ngʼato onego wadgi ka ok ochano, to onyalo ringo dhi pondo kuondego mantie e miechgi madongo mondo ores ngimane.
使那素无仇恨、无心杀了人的，可以逃到这三城之中的一座城，就得存活：
43 Mier madongo-go gin magi: Bezer manie pinje gode motwo, mano ne jo-Reuben; Ramoth ei Gilead, obed kar jo-Gad; kendo Golan ei Bashan obed mar jo-Manase.
为吕便人分定旷野平原的比悉；为迦得人分定基列的拉末；为玛拿西人分定巴珊的哥兰。”
44 Ma e chik mane Musa omiyo jo-Israel.
摩西在以色列人面前所陈明的律法—
45 Magi e weche, buche kod chike mane Musa omiyogi kane giwuok Misri,
就是摩西在以色列人出埃及后所传给他们的法度、律例、典章；
46 kane gin e holo machiegni gi Beth Peor man yo wuok chiengʼ mar Jordan, e piny Sihon ruodh jo-Amor mane nigi loch Heshbon kendo ne oloye gi Musa kod jo-Israel kane giwuok Misri.
在约旦河东伯·毗珥对面的谷中，在住希实本、亚摩利王西宏之地；这西宏是摩西和以色列人出埃及后所击杀的。
47 Negikawo pinye gi piny Og ruodh Bashan, mane gin gi ruodhi ariyo mag jo-Amor man loka yo wuok chiengʼ mar Jordan.
他们得了他的地，又得了巴珊王噩的地，就是两个亚摩利王，在约旦河东向日出之地。
48 Pinyni nochakore Aroer koa e dier holo mar Arnon mochopo nyaka Got Siyon (tiende ni, Hermon),
从亚嫩谷边的亚罗珥，直到西云山，就是黑门山。
49 kendo nokawo gwenge mag Araba man yo wuok chiengʼ mar Jordan, mochopo nyaka Nam mar Araba mantiere e tiend gode mag Pisga.
还有约旦河东的全亚拉巴，直到亚拉巴海，靠近毗斯迦山根。
