2 Samuel 24
1 Mirima nochako omako Jehova Nyasaye kod Israel omiyo nochwalo Daudi motimo gimoro madihinygi, kowachone niya, “Dhiyo mondo ikwan jo-Israel gi jo-Juda.”
上主對以色列又大發憤怒，遂激動達味去難為他們，並向他們說：「你去統計以色列和猶大人口」。
2 Omiyo ruoth nowachone Joab kod jotend jolweny mane ni kode niya, “Dhiuru e dhoudi duto mag Israel kochakore Dan nyaka Bersheba mondo ukwan jolweny, eka angʼe ni gin ji adi.”
王遂對在自己身邊的約阿布和其餘的軍長說：「你們應走遍以色列各支派，由丹直到具爾舍巴，統計人民，我好知道人民的號目」。
3 To Joab nodwoko ruoth niya, “Mad Jehova Nyasaye ma Nyasachi med jolweny nyadi mia achiel ka ruodha ma en ruoth neno gi wangʼe. To en angʼo momiyo ruoth ma en ruodha didwar timo gima chal kama?”
約阿布對君王說：「願上主你的天主將目前的百姓增加百倍，願我主大王親眼見到! 但我主大王，為什麼要行此事﹖」
4 Kata kamano ruoth notamo Joab gi jotelo mag lweny; kuom mano ne giwuok e nyim ruoth mondo gidhi gikwan jolweny e Israel.
可是君王堅持向約阿布和眾軍長所出命令，約阿布和眾軍長便離開君王，去統計以色列百姓。
5 Bangʼ kane gisengʼado aora Jordan, negibuoro machiegni gi Aroer, man yo milambo mar dala manie geng holo, eka negikadho Gad ma gidhi nyaka Jazer.
他們過了約旦河，由阿洛厄爾及山谷間城市開始，經過加得直到雅則爾，
6 Negidhi Gilead kod gwenge mag Tatim Hodshi, mi gikadho nyaka Dan Jaan kendo negigomo ka gichiko Sidon.
而後來來到基肋阿得及赫特人地方的刻德士，再由此到丹，轉到漆東。
7 Bangʼe negichiko dala mochiel gohinga mar Turo kod dala duto mag jo-Hivi kod mago mag jo-Kanaan. Mogik, negidhi Bersheba man Negev e piny Juda.
以後來到提洛的堡壘，希威人和客納罕人的各城，然後經過猶大南部，來到了貝爾舍巴。
8 Bangʼ dweche ochiko gi ndalo piero ariyo kane gisewuotho e piny duto, negidwogo Jerusalem.
他們走遍了全國，經過九個月零二十天，回到了耶路撒冷。
9 Joab nokelo ne ruoth kar kwan jolweny kama: Kuom jo-Israel ne nitie ji alufu mia aboro maroteke mane nyalo kedo gi ligangla to kuom jo-Juda ne nitie ji alufu mia abich.
約阿布將統計的人民的數目，呈報給君王：以色列能執刀的士兵有八十萬人，猶大有五十萬人﹖
10 Daudi chunye nochandore bangʼ kane osekwano jolweny, mi nowachone Jehova Nyasaye niya, “Asetimo richo maduongʼ kuom gima asetimoni. Yaye Jehova Nyasaye, akwayi mondo igol richoni kuom jatichni, nimar asetimo gima ofuwo.”
達味統計人民以後，心中感到不安，遂向上主說：「做這事，實在是犯了重罪。上主，現在我求你，赦免你僕人的罪，因為我所行實在昏愚」。
11 Kane Daudi pok ochiewo kinyne gokinyi, wach Jehova Nyasaye nosebiro ne Gad janabi, mane en jakor wach mar Daudi:
達味清早一起來，上主有話向先知加得──達味的先見者說：
12 “Dhiyo iwach ni Daudi ni, ‘Ma e gima Jehova Nyasaye wacho: Aketo weche adek e nyimi, yier achiel kuomgi monego atimni.’”
「你去告訴達味：上主這樣說：我給你提出三件事，任你揀選一件，我好向你實行」。
13 Omiyo Gad nodhi ir Daudi mowachone niya, “Diyier mondo kech omak piny kuom higni adek? Koso diyier dweche adek kiringo wasiki malawi? Koso diyier ndalo adek mag masira? Koro par ane mondo imiya dwoko matero ni ngʼama ne oora.”
加得來到達味前，告訴他說：「你要在國內三年飢荒呢﹖或要三個月逃避趕你的敵人呢﹖或者要在國內發生三天瘟疫呢﹖現在請你考慮一下，決定我應向那派我來者回覆什麼」。
14 Daudi nodwoko Gad niya, “An-gi chuny lit ahinya. Ber mondo alwar e lwet Jehova Nyasaye, nikech ngʼwonone duongʼ, to kik iweya alwar e lwet ji.”
達味對加得說：「我很作難! 我們寧願落在上主的手中，因為衪富於仁慈，而不願落在人手中」。
15 Omiyo Jehova Nyasaye nokelo masira kuom jo-Israel chakre okinyino nyaka kinde mane oketi norumo, kendo ji alufu piero abiriyo notho chakre Dan nyaka Bersheba.
達味就揀選了瘟疫；正當收割麥子時，上主遂使瘟疫降於以色列，為早晨直到規定的時期，由丹直到貝爾舍巴，民間死了七萬人。
16 To kane malaika orieyo bade mondo oketh Jerusalem, chuny Jehova Nyasaye ne lit nikech masirano mi nowacho ni malaika mane nego ji niya, “Oromo! Dwok lweti piny.” Malaika mar Jehova Nyasaye noyudo ochungʼ e kar dino cham mar Arauna ja-Jebus.
當時，上主派一位使者往耶路撒冷去，要毀滅那座城。達味看見那打擊人民的使者，遂向上主說：「是我犯了罪，行了不義，而這些羊作了什麼﹖請你伸手打擊我和我的父家」。上主後悔降災，遂吩咐那毀滅人民的使者說：「夠了，現今收回你的手! 」那時，上主的使者正站在耶步斯人敖爾難的打禾場上。
17 Kane Daudi oneno malaika mane nego ji, nowachone Jehova Nyasaye niya, “An ema asetimo richo kendo aseketho. Magi to mana rombe, angʼo magiseketho? Akwayi ni an ema ikuma kaachiel gi joga to kik iwe masira odongʼ kuom jogi.”
當時，上主派一位使者往耶路撒冷去，要毀滅那座城。達味看見那打擊人民的使者，遂向上主說：「是我犯了罪，行了不義，而這些羊作了什麼﹖請你伸手打擊我和我的父家」。上主後悔降災，遂吩咐那毀滅人民的使者說：「夠了，現今收回你的手! 」那時，上主的使者正站在耶步斯人敖爾難的打禾場上。
18 Chiengʼno Gad nodhi ir Daudi mowachone niya, “Dhi malo mondo iger kendo mar misango ni Jehova Nyasaye e laru mar dino mar Arauna ja-Jebus.”
那一天，加得來到達味前，對他說：「你上去，在敖爾難的打禾場上，為上主建立一座祭壇」。
19 Omiyo Daudi nodhi malo mana kaka Jehova Nyasaye nosechike kokadho kuom Gad.
達味便照加奉上主所吩咐的話上去了。
20 Kane Arauna ogoyo wangʼe moneno ruoth gi joge kabiro ire, nowuok mokulore e nyim ruoth nyaka e lowo.
敖爾難望見君王和他的臣僕向他走來，敖爾難就上前去，俯首至地叩拜君王，
21 Arauna nopenje niya, “Angʼo mokelo ruodha ma en ruoth ir jatichne?” Daudi nodwoke niya, “Abiro ngʼiewo laru mar dino cham, mondo agerie kendo mar misango ni Jehova Nyasaye, eka tho manego ji orum.”
說：「我主大王，為什麼到他僕人這裡來？」達味回答他說：「願向你買這禾場，給上主建立一座祭壇，為平息民間的災禍。」災禍」。
22 Arauna nowacho ne Daudi niya, “We ruodha ma en ruoth okawe kendo otim kode gima chunye dwaro mondo otimgo misango. Rwedhi mag timo misango miwangʼo pep kod yiend dino kaachiel gi jok minyalo tigo kaka yien nika.
敖爾難對達味說：「我主大王看著好的，就拿去祭獻吧! 看，這裏有牛可作全燔祭，有打禾場和牛軛可作木柴。
23 Gigi duto, yaye ruoth, Arauna ema osechiwo ne ruoth.” Arauna nomedo wachone niya, “Mad Jehova Nyasaye ma Nyasachi yie kodi.”
大王，敖爾難願將這一切獻於大王! 」繼而又對君王說：「願上主你的天主悅納你的祭獻! 」
24 To ruoth nodwoko Arauna niya, “Ooyo, nyaka achuli. Ok abi timo ne Jehova Nyasaye ma Nyasacha misango miwangʼo pep gi gik mayudo nono.” Omiyo Daudi nochulo fedha madirom nus kilo kongʼiewogo laru mar dino kaachiel gi rwedhi.
君王對敖爾難說：「不成，我非用錢向你買不可 ，我不願用不化錢的全燔祭，獻給上主我的天主」。於是達味以五十「協刻耳」銀子，買了那塊打禾場和牛。
25 Daudi nogero kendo mar misango ni Jehova Nyasaye kanyo kendo nochiwo misengini miwangʼo pep kaachiel misengini mag lalruok. Eka Jehova Nyasaye nowinjo lamo mane olemogo ni piny, kendo nogengʼo masira mane ni e piny Israel.
達味在那裏為上主建立了一座祭壇，奉獻了全燔祭與和平祭。這樣上主才憐恤了那地，以色列間的災禍遂告平息。
