2 Ruodhi 23
1 Eka ruoth noluongo jodongo duto mag Juda kod Jerusalem.
君王於是派人召集猶大和耶路撒冷所有的長老來到他跟前。
2 Nodhi nyaka e hekalu mar Jehova Nyasaye ka en gi jo-Juda, jo-Jerusalem, jodolo, jonabi kaachiel gi ji duto momewo kod ma jochan. Nosomonegi weche duto mane ondiki e Kitabu mar Singruok, mane osenwangʼ e hekalu mar Jehova Nyasaye ka giwinjo.
君王同所有的猶大人、耶路撒冷的居民、眾司祭、眾先知、全體人民，不分貴賤大小，上了上主聖殿，將在上主殿內尋獲的約書上的一切話，讀給他們聽。
3 Ruoth nochungʼ e bath siro kendo noketo winjruok mane oselal obedo kare e nyim Jehova Nyasaye kosingore ni enoluw Jehova Nyasaye kendo norit chikene gi wechene kod buchene gi chunye duto, mondo omi oritgo weche mag singruok mondiki e kitabuni. Omiyo ji duto noyie gi singruogno.
君王站在高台上，在上主面前立約，要全心全意跟隨上主，遵守祂的誡命、典章和法律，履行這卷書上所記載的盟約的話；全體人民也一致接受了這盟約。
4 Ruoth nogolo chik ne Hilkia jadolo maduongʼ, gi jodolo maluwe kod jorit dhoot mondo ogol oko gik moko duto mopa milamogo Baal gi siro mar Ashera kod kit gik moko manie kor polo e hekalu mar Jehova Nyasaye. Ne owangʼogi e bath Jerusalem e paw aora Kidron mi otero buchgi Bethel.
君王於是吩咐大司祭希耳克雅和副大司祭以及守門的，將那些為巴耳，為阿舍辣和為天上萬象所製造的祭器，都從上主殿內搬出，在耶路撒冷外克德龍谷的田野中焚燒了，把灰燼帶到貝特耳去。
5 Ne oriembo jodolo mag nyiseche manono mane ruodhi mag Juda oketo mondo owangʼ ubani kuonde motingʼore gi malo mag miech Juda kod mago molworo Jerusalem kendo noriemb joma ne wangʼo ubani ne Baal, gi chiengʼ, dwe kod sulwe.
君王廢除了以前猶大王派定在猶大各城，和耶路撒冷周圍高丘上的焚香的僧侶，以及向巴耳、太陽、月亮和黃道帶，並天上萬象焚香的人；
6 Ne ogolo siro mar Ashera e hekalu mar Jehova Nyasaye mi otere e bath Jerusalem e holo mar aora Kidron kendo nowangʼe kanyo. Norege molokore buru mi okiro burugo ewi liete joma odhier.
又將木偶從上主的殿內搬到耶路撒冷城外克德龍谷，在克德龍谷焚燒了，磨碎成灰，將灰撒在平民的墳墓上；
7 Bende nomuko ut jochode machwo mane ni e hekalu mar Jehova Nyasaye kendo ma en kama mon ne chweyoe pasia mag Ashera.
拆毀了上主殿內廟倡的房舍，婦女們為木偶編織衣服的地方。
8 Josia nokelo jodolo duto moa e miech Juda kendo noketho kuonde motingʼore gi malo mane jodologo wangʼoe ubani chakre Geba nyaka Bersheba. Ne omuko gik mochwe mag lemo e dhorangeye kaachiel gi mago mane ni e dhoranga Joshua, jatend dala maduongʼ, mane nitie e bat koracham kidonjo e dala.
又從猶大各城將所有的司祭召來，破壞了司祭們焚香的高丘，從革巴直到貝爾舍巴；拆毀了城門左邊，市長約叔亞門前的羊神祭壇。
9 Kata obedo ni jodolo mag kuonde lemo motingʼore gi malo ne ok ti e kendo mar misango mar Jehova Nyasaye man Jerusalem, to ne oyienegi mana chamo makati ma ok oketie thowi gi jodolo wetegi mamoko.
無論如何，高丘的司祭，不能上耶路撒冷上主的祭壇，只能在自己的兄弟中間分食無酵餅。
10 Ne oketho Tofeth mane ni e holo man Ben Hinom, mondo omi kik ngʼato ne ti kode kuom timo misango mar wuode kata nyare e mach ne Molek.
約史雅又破壞了本希農山谷中的托斐特，免得再有人火祭子女，獻給摩肋客。
11 Nogolo kido mar farese mane ruodhi mag Juda oseketone wangʼ chiengʼ e dhoranga hekalu mar Jehova Nyasaye. Ne gin e laru mantie machiegni gi od jatelo ma nyinge Nathan-Melek. Bangʼ mano Josia nowangʼo geche mane itiyogo kuom lamo wangʼ chiengʼ.
又將以前猶大王在上主聖殿門前，靠近太監乃堂默肋客住宅的廊房裏，獻於太陽的駿馬除去；也用火燒掉了奉獻給太陽的車輛。
12 Nomuko kende mag misango mane ruodhi mag Juda ogero ewi tat od Ahaz, bende nomuko kende mag misango mane Manase ogero e laru ariyo mar hekalu mar Jehova Nyasaye. Nogologi kanyo, motoyogi matindo tindo kendo opuko ngʼinjogo e holo mar Kidron.
猶大王在阿哈次的樓房頂上所建築的祭壇，和默納舍在上主聖殿兩庭院內建築的祭壇，君王也都拆掉搗毀，把碎塊倒在克德龍谷裏。
13 Ruoth nomuko kuonde motingʼore gi malo mane ni yo wuok chiengʼ mar Jerusalem koma ochomo yo milambo mar Got Kethruok, mane Solomon ruodh Israel ogero ne Ashtoreth, nyasach makwero mar jo-Sidon, gi Kemosh nyasach jo-Moab kod Molek nyasaye manono mar jo-Amon.
從前以色列王撒羅滿在耶路撒冷東，橄欖山南，為漆東人的可惡之物阿市托勒特，為摩阿布的可惡之物革摩士，為阿孟子民的可惡之物米耳公所建立的高丘，君王一概破壞了；
14 Josia notoyo kite milamo kendo ongʼado siro mar Ashera mi oumo kuondego gi choke ji.
又打碎了石柱，砍斷了木偶，用人骨填滿了那些地方。
15 Kata mana kendo mar misango man Bethel, ma en kar lemo motingʼore gi malo mane olosgi Jeroboam wuod Nebat, mane omiyo Israel otimo richo bende nomuko. Ne owangʼo kama otingʼore gi malono mi olokore buru bende nowangʼo siro mar Ashera.
此外，那使以色列陷於罪惡的乃巴特的兒子雅洛貝罕，在貝特耳所立的祭壇和高丘，約史雅也將這祭壇拆毀，將丘壇的石塊打碎成灰，燒了木偶。
16 Bangʼ mano Josia nongʼiyo koni gi koni kendo kane oneno liete mane ni e kor godno, nogolo chik mondo ogol choke e lietego kendo owangʼ-gi e kendo mar misango kikethego kaluwore gi wach Jehova Nyasaye mane ngʼat Nyasaye okoro chon.
約史雅轉身，看見山上墳墓，就派人掘出墳裏的骨骸，放在祭壇上焚燒，污辱了這祭壇，應驗了天主的人，當雅洛貝罕在慶節日站在這祭壇上時，所說的的話。約史雅再戔身遙望，看見曾預言這些事的天主的人的墳墓，
17 Ruoth nopenjo niya, “En kidi mane manie dho liel maneno cha?” Jo-dala maduongʼno nodwoke niya, “Onyiso kar liend ngʼat Nyasaye mane oa Juda mane okoro gik mane itimo e kendo mar misango man Bethel.”
就問說：「看見的是誰的墓碑﹖」城中的人回答說：「是天主的人的墳墓，他從猶大來，預言了你剛才對貝特耳祭壇所行的事」。
18 Ne owacho niya, “Weyeuru, kendo kik ngʼato mul chokene.” Eka ne giweyo chokene to gi mag janabi mane oa Samaria.
君王遂說：「讓他安息吧! 誰也不要移動他的骨骸! 」因此人沒有移動他的骨骸，也沒有移動那撒瑪黎雅先知的骨骸。
19 Josia nomuko kendo oketho kuonde duto motingʼore gi malo mitimoe misengini mane ruodhi mag Israel ogero e miech Samaria mane omiyo Jehova Nyasaye mirima mana kaka notimo Bethel.
從前以色列王在e口城內所建築，而激怒上主的高丘廟宇，約史雅也一律除去，對這些廟宇所行的，完全像在貝特耳所行一樣。
20 Josia nonego jodolo duto mag nyiseche milamo kuonde motingʼore gi malo mowangʼogi e kende mag misengini. Bangʼ mano nodok Jerusalem.
凡在那裏所有的高丘司祭，他都在祭壇上殺了，並且在祭壇焚燒了人骨，然後回了耶路撒冷。
21 Ruoth nogolo chik ni ji duto kama: “Losuru chokruok mar Pasaka ne Jehova Nyasaye ma Nyasachu, mana kaka ondiki e Kitap Singruokni.”
君王吩咐全體人民說：「你們要按照這約書所記載的，向上主你們的天主舉行逾越節」。
22 Koa e ndalo mag jongʼad bura mane otelo ne Israel, kata e ndalo duto mag ruodhi mag Israel gi Juda, pok ne otim chokruok mar Pasaka ma kama.
實在，自從民長統治以色列時日以來，和在以色列各君王及猶大王當政期間，從來沒有舉行過像這樣的一個逾越節，
23 To e higa mar apar gaboro mar ruoth Josia, Pasaka machalo kama notimne Jehova Nyasaye e Jerusalem.
只有在約史雅王十八年，在耶路撒冷向上主舉行了這樣的逾越節。
24 Bende Josia notieko jomeny, jo-nyakalondo, nyiseche manono mag udi gi kido milamo kaachiel gi gik moko duto mamono mane oyud Juda kod Jerusalem. Ma ne otimo mondo ochop chik mondiki e kitabu mane Hilkia jadolo ofwenyo e hekalu mar Jehova Nyasaye.
此外，凡在猶大地和耶路撒冷所見到的那些招魂的，行邪術的，忒辣芬和偶像，以及可憎之物，約史雅一概掃除，履行了司祭希耳克雅在上主殿內，所發見的書上所記載的法律。
25 Onge ruoth moro kata achiel mane odwogo ir Jehova Nyasaye kaluwore gi chike duto mag Musa gi chunye duto gi ngimane duto kod tekone duto machalo gi Josia.
在他以前沒有人一個君王像他這樣按照梅瑟的法律，全心全意全力歸向上主；在他以後也沒有一個像他一樣的。
26 Kata Kamano, Jehova Nyasaye ne ok oweyo mirimbe mager, mane liel kochomo Juda nikech mago duto mane Manase otimo komiyo mirimbe jimbore.
雖然如此，上主仍未息向猶大所發的盛怒烈火，因為默納舍種種行事，太激怒了上主，
27 Eka Jehova Nyasaye nowacho niya, “Abiro riembo jo-Juda e nyima mana kaka ne ariembo jo-Israel kendo abiro kwedo Jerusalem dala maduongʼ mane ayiero kaachiel gi hekaluni, mane awuoyoe ni, ‘Kanyo ema Nyinga nobedie.’”
因此上主說：「我仍要由我面前除去猶大，如同我除去了以色列一樣；我要拋棄我所選擇的這座耶路撒冷城，和我所說我名必留其間的殿」。
28 To kuom gik mamoko duto mag loch Josia kod mago duto mane otimo, donge ondikgi e kitabu mag weche mag ruodhi Juda?
約史雅其餘的事蹟，他的一切作為，都記載在猶大王實錄上。
29 E ndalo loch Josia, Farao Neko ruodh Misri nodhi nyaka Aora Yufrate mondo okony ruodh Asuria kedo. Ruoth Josia nowuok mondo oked kode e paw lweny, to ruoth Neko norado kode monege e paw Megido.
約史雅年間，埃及王法郎乃苛上到幼發拉的河，亞述王那裏，約史雅出兵與他對抗，初次會戰，就在默基多陣亡。
30 Jotije Josia nokelo ringre gi geche lweny koa Megido nyaka Jerusalem mine giike e liende owuon kendo jopinyno nokawo Jehoahaz wuod Josia mi giwire kendo mokete obedo ruoth kar wuon mare.
他的臣僕將他的屍體，用車從默基多運到耶路撒冷，葬在他自己的墳墓裏；當地的人民推舉約史雅的兒子約哈次，給他傅油，繼承父位為王。
31 Jehoahaz ne ja-higni piero ariyo gadek kane odoko ruoth kendo nobedo e loch kuom dweche adek kodak Jerusalem. Min mare nyinge ne Hamutal nyar Jeremia; mane aa Libna.
約哈次登極時年二十三歲，在耶路撒冷為王三個月，他的母親名叫哈慕塔耳，是里貝納人耶勒米雅的女兒。
32 Ne otimo richo e wangʼ Jehova Nyasaye mana kaka kwerene notimo.
他行上主視為惡的事，完全像他祖先所行的一樣。
33 Farao Neko noterogi e twech Ribla e piny Hamath mondo kik obed ruoth kodak Jerusalem kendo nochuno jo-Juda mondo ochiw osuru mar fedha ma pekne romo kilo alufu adek gi mia angʼwen kod dhahabu ma pekne romo kilo piero adek gangʼwen.
法郎乃苛將他幽禁在哈瑪特的黎貝拉，不要他在耶路撒冷作王，並要那地方繳約一百「塔冷通」銀子和十「塔冷通」金子作賠款。
34 Farao Neko noketo Eliakim wuod Josia ruoth kar wuon mare Josia kendo noloko nying Eliakim ni Jehoyakim. To nokawo Jehoahaz mi otero e twech Misri kuma nothoe.
以後，法郎乃苛立了約史雅的兒子厄里雅金繼他父親約史雅為王，給他改名叫約雅金；後將約哈次帶到埃及去了，約哈次就死在那裏。
35 Jehoyakim nochulo Farao Neko fedha kod dhahabu mane odwaro. Notimo kamano kogolo osuru kuom jopinyno kuom fedha gi dhahabu kaluwore gi yuto mar ngʼato ka ngʼato.
約雅金將金銀付給法郎，但為交付的求要賠款，只得國家徵稅，要本國人民每人依照自己的家業，繳納金銀，送給法欴乃苛。
36 Jehoyakim ne ja-higni piero ariyo gabich kane odoko ruoth kendo nobedo e loch kodak Jerusalem kuom higni apar gachiel. Min mare ne nyinge Zebida nyar Pedaya; mane aa Ruma.
約雅金登極時年二十五歲，在耶路撒冷為王十一年；他的母親名叫則步達，是魯瑪人培達雅的女兒。
37 Kendo notimo gik maricho e nyim wangʼ Jehova Nyasaye, mana kaka kwerene notimo.
他行了上主視為惡的事，全像他祖先所行的一樣。
