2 Ruodhi 14
1 E higa mar ariyo mar loch Jehoash wuod Jehoahaz ruodh Israel, Amazia wuod Joash ruodh Juda nobedo ruoth.
以色列王約阿哈次的兒子耶曷阿士二年，約阿士的兒子阿瑪責雅登極為猶大王。
2 Ne en ja-higni piero ariyo gabich kane obedo ruoth kendo norito Jerusalem kuom higni piero ariyo gochiko. Min mare ne nyinge Jehoadin, nyar Jerusalem.
他登極時二十五歲，在耶路撒冷作王，凡二十九年；他的母親名叫約阿當，是耶路撒冷人。
3 Notimo gima kare e nyim Jehova Nyasaye, to ok kaka Daudi kwar mare notimo. Noluwo tim wuon mare Joash e gik moko duto.
他行了上主視為正義的事，只是不如他的祖先達味，事事仿效他父親約阿士，
4 Kata kamano kuonde motingʼore gi malo mag wangʼo misengini ne ok omuki, kendo ji nodhi nyime mana gi chiwo misengini kod wangʼo ubani mangʼwe ngʼar kanyo.
只是沒有廢除高丘，人民仍在高丘上焚香獻祭。
5 Bangʼ ka pinyruodhe nosegurore maber, nonego jotelo mane onego wuon mare mane ruoth.
及至王權已掌握在他手中之後，即將弒殺他父王的那些臣僕殺掉；
6 Kata kamano ne ok onego yawuot jonekgo koluwo gima ondikie Kitap Chik mar Musa mane Jehova Nyasaye oketo mawacho niya, “Wuone ok nonegi nikech ketho mag nyithindgi, bende nyithindo kik negi nikech ketho mag wuonegi; to ngʼato ka ngʼato nonegi nikech richone owuon.”
但沒有處死兇手們的子女，因為照梅瑟法律書上的記載，上主曾吩咐說：「不可為兒子的罪處死父親，亦不可為父親的罪處死兒子；每人只應因自己的罪而死。」
7 Amazia ema ne oloyo jolweny jo-Edom alufu apar e holo mar Chumbi kendo nomako Sela e lweny, moloko nyinge ni Jokthel, kendo pod iluonge kamano nyaka chil kawuono.
阿瑪責雅在鹽谷擊殺了一萬厄東人，一戰而攻佔了色拉，改名叫約刻特耳，直到今日。猶大向以色列宣戰。
8 Bangʼ mano Amazia nooro joote ir Jehoash wuod Jehoahaz, ma wuod Jehu ruodh Israel, kosieme niya, “Bi warom wangʼ gi wangʼ.”
那時，阿瑪責雅派遣使者去見以色列王耶胡的孫子，約阿哈次的兒子耶曷阿士說：「來，讓我們見個高低! 」
9 To Jehoash ruodh Israel nodwoko Amazia ruodh Juda gi ngero niya, “Kuth alii man Lebanon nooro wach ne yiend sida man Lebanon ni, ‘Yie ichiw nyari ne wuoda mondo okendi.’ To le moro mar bungu mowuok Lebanon nokadho kanyo monyono kuth aliino gi tiende.
以色列王耶曷阿士派人去對猶大王阿瑪責雅說：「黎巴嫩的荊棘派使者對黎巴嫩的香柏說：將你的女兒嫁給我的兒子為妻! 然而有一隻黎巴嫩的野獸經過，將這棵荊棘踐踏了。
10 En adier ni iseloyo jo-Edom kendo koro iwuoyo marach. Bed mamor kuom lochnino, to kik iwuogi e dala! Angʼo momiyo imanyo lweny mabiro tieki kaachiel gi jo-Juda duto?”
你打敗了厄東，就心高氣傲嗎﹖你安居家中引以為榮好了，又何必惹禍，使你和猶大一同喪亡﹖」
11 Kata kamano Amazia ne ok odewo, omiyo Jehoash ruodh Israel nomonje. Jehoash kod Amazia ruodh Juda ne joromo e lweny e dala mar Beth Shemesh man Juda.
但是，阿瑪責雅不肯聽從，於是以色列王耶曷阿士就上來，在猶大的貝特舍默士與猶大王阿瑪責雅相見了。
12 Jo-Israel noloyo jo-Juda kendo ngʼato ka ngʼato noringo kochomo dalane.
猶大為以色列擊敗，各自逃回帳幕去了。
13 Jehoash ruodh Israel nomako Amazia ruodh Juda, ma wuod Joash, ma wuod Ahazia e Beth Shemesh. Bangʼe Jehoash nodhi Jerusalem kendo nomuko ohinga mar Jerusalem chakre e dhoranga Efraim nyaka kama ohinga ogomogo; bor kama ne omuko ne romo fut mia abich gi piero ochiko gachiel.
以色列王耶曷阿士在貝特舍默士生擒了阿哈齊雅的孫子，約阿士的兒子猶大王阿瑪責雅，帶到耶路撒冷，將耶路撒冷的城牆，從厄弗辣因門到「角門，」拆了一個缺口，共四百肘；
14 Nokawo dhahabu gi fedha duto kod gik moko duto mane oyudo e hekalu mar Jehova Nyasaye kod mwandu duto mane ni e od ruoth, bende nokawo. Ji moko mano mako e lweny, bangʼe nodok e piny Samaria.
又將上主殿內和王宮府庫裡所有的金銀和一切器皿，都拿了去，並帶了人質回撒瑪黎雅。
15 To kuom gik mamoko duto mane otimore e ndalo loch Jehoash, gi gik moko duto mane otimo kod teko mane okedogi Amazia ruodh Juda, donge ondikgi e kitepe mag weche ruodhi mag Israel?
耶曷阿士所行的其他事蹟，及他與猶大王阿瑪責雅交戰時所表現的英勇，都記載在以色列列王實錄上。
16 Jehoash notho moyweyo gi kwerene kendo noyike Samaria gi ruodhi Israel kendo Jeroboam wuode nobedo ruoth kare.
耶曷阿士與列祖同眠，與以色列列王同葬在撒瑪黎雅。他的兒子雅洛貝罕繼位為王。
17 Amazia wuod Joash ruodh Juda nodak higni apar gabich bangʼ tho Jehoash wuod Jehoahaz ruodh Israel.
以色列王約阿哈次的兒子耶曷阿士死後，猶大王約阿士的兒子阿瑪責雅，還活了十五年。
18 To weche mamoko mag loch Amazia, donge ondikgi e kitap weche ruodhi mag Juda?
阿瑪責雅其餘的事蹟，都記載在猶大列王實錄上。
19 Negichikone obadho e Jerusalem mi oringo odhi Lakish, to negioro ji bangʼe Lakish ma onege kuno.
在耶路撒冷有人結黨反抗他，他即逃往拉基士，但是叛黨派人追到拉基士，在那裡將他殺死，
20 Noduog ringre kotingʼ gi faras kendo noyike Jerusalem but kwerene e Dala Maduongʼ mar Daudi.
將屍體用馬馱回，葬在耶路撒冷達味城，與他的祖先埋在一起。
21 Eka jo-Juda duto nokawo Azaria mane hike apar gi auchiel mokete ruoth kar wuon mare Amazia.
全猶大人民遂選立了十六歲的阿匝黎雅，繼他父親阿瑪責雅為王。
22 En ema ne ogero kuonde mane omukore mag Elath, mi odwoke ne Juda bangʼ ka ruoth Amazia nosetho moike gi kwerene.
在阿瑪責雅王與他的祖先同眠以後，阿匝黎雅將厄拉特收回仍歸猶大，加以重建。
23 E higa mar apar gabich mar Amazia wuod Joash ruodh Juda, Jeroboam wuod Jehoash ruodh Israel nobedo ruodh Samaria kendo nobedo ruoth kuom higni piero angʼwen gachiel.
猶大王約阿士的兒子阿瑪責雅十五年，以色列王耶曷阿士的兒子雅洛貝罕，在撒瑪黎雅登極為王，在位凡四十一年。
24 Timbene ne richo e nyim Jehova Nyasaye kendo ne ok olokore weyo yore mag richo mar Jeroboam wuod Nebat, mane omiyo jo-Israel otimo.
他行了上主視為惡的事，沒有離開乃巴特的兒子雅洛貝罕，使以色列陷於罪惡的種種罪惡。
25 En ema ne odwoko tongʼ mag Israel chakre Lebo Hamath nyaka chop Nam mar Araba, kaluwore gi wach Jehova Nyasaye, ma Nyasach Israel, mane owacho koa e dho jatichne Jona wuod Amitai, mane janabi moa Gath Hefer.
他收復了以色列邊境的疆域，從哈瑪特渡口直到阿辣巴海，正如上主以色列的天主，藉他僕人加特赫斐爾人阿米泰的兒子約納所說的話。
26 Jehova Nyasaye noneno kaka joma ni Israel ne sandore malit, bedni ne gin wasumbini kata ok gin wasumbini; maonge ngʼama ne nyalo resogi.
因為上主看見了以色列遭受壓迫，極其痛苦；無論是自由的或不自由的，都沒有了；也沒有人援助以色列。
27 To nikech Jehova Nyasaye ne pok owacho ni obiro golo nying jo-Israel e piny, nomiyo Jeroboam wuod Jehoash oresogi.
然而上主並沒有意思，要從天下除去以色列的名字，因此，藉耶曷阿士的兒子雅洛貝罕拯救了他們。
28 To kuom gik mamoko duto mane otimore e ndalo loch Jeroboam kod lochne e lwenje duto, kaachiel gi kaka noduogo Damaski kod Hamath mane ni e lwet Juda ne Israel; donge ondikgi e kitepe mag weche ruodhi mag Israel.
雅洛貝罕其餘的事蹟，他行的一切，他交戰時的英勇，以及他如何的攻下了大馬士革和收復了哈瑪特重歸於以色列，都記載在以色列列王實錄上。
29 Jeroboam notho moyweyo gi kwerene, mane ruodhi mag Israel kendo Zekaria wuode nobedo ruoth kare.
雅洛貝罕與祖先以色列列王同眠後，他的兒子則加黎雅繼位為王。
