1 Ruodhi 1
1 Kane Ruoth Daudi oseti kendo hike ne ngʼeny, kata ne oume gi lep nindo to ne ok onyal yudo liet.
大衛王年紀老邁，雖用被遮蓋，仍不覺暖。
2 Omiyo wasumbinige nowachone niya, “Yie iwe wadwar nyako matin ma pod ok oriwore gi dichwo mondo orit ruoth kendo otine, bende onyalo nindo e bath Ruoth mondo ruodhwa obed maliet.”
所以臣僕對他說：「不如為我主我王尋找一個處女，使她伺候王，奉養王，睡在王的懷中，好叫我主我王得暖。」
3 Eka negimanyo ei piny Israel duto nyako ma jaber mine giyudo Abishag nyar Shunam mine gikele ni ruoth.
於是在以色列全境尋找美貌的童女，尋得書念的一個童女亞比煞，就帶到王那裏。
4 Nyakono ne ber ahinya kendo norito ruoth kotiyone to kata kamano ruoth ne ok oriwore kode kaka dhako.
這童女極其美貌，她奉養王，伺候王，王卻沒有與她親近。
5 Koro Adonija ma min-gi niluongo ni Hagith noyiedhore mowacho niya, “Abiro bedo ruoth.” Omiyo noiko geche kod farese kod joidh farese piero abich mondo oring e nyime.
那時，哈及的兒子亞多尼雅自尊，說：「我必作王」，就為自己預備車輛、馬兵，又派五十人在他前頭奔走。
6 Wuon mare ne pok otale kata penje niya, “En angʼo momiyo itimo kamano?” Bende ne en gi chia kendo nonywole koluwo bangʼ Abisalom.
他父親素來沒有使他憂悶，說：「你是做甚麼呢？」他甚俊美，生在押沙龍之後。
7 Adonija noloso gi Joab wuod Zeruya kod Abiathar jadolo mine gimiye lwedo.
亞多尼雅與洗魯雅的兒子約押，和祭司亞比亞他商議；二人就順從他，幫助他。
8 To Zadok jadolo gi Benaya wuod Jehoyada gi Nathan janabi gi Shimei gi Rei gi jarit Daudi ne ok oriwore gi Adonija.
但祭司撒督、耶何耶大的兒子比拿雅、先知拿單、示每、利以，並大衛的勇士都不順從亞多尼雅。
9 Eka Adonija nochiwo misengini mag rombe gi dhok kod nyiroye machwe ewi kidi mar Zoheleth machiegni gi En Rogel. Nogwelo owetene duto, ma yawuot ruoth kod jodong Juda duto,
一日，亞多尼雅在隱‧羅結旁、瑣希列磐石那裏宰了牛羊、肥犢，請他的諸弟兄，就是王的眾子，並所有作王臣僕的猶大人；
10 to ne ok ogwelo Nathan janabi, Benaya jarit ruoth kata Solomon owadgi.
惟獨先知拿單和比拿雅並勇士，與他的兄弟所羅門，他都沒有請。
11 Eka Nathan nopenjo Bathsheba min Solomon niya, “Bende isewinjo ni Adonija wuod Hagith osedoko Ruoth ka Daudi ruodhwa ok ongʼeyo?
拿單對所羅門的母親拔示巴說：「哈及的兒子亞多尼雅作王了，你沒有聽見嗎？我們的主大衛卻不知道。
12 Omiyo koro we angʼadni rieko kaka inyalo konyo ngimani kod ngima Solomon wuodi.”
現在我可以給你出個主意，好保全你和你兒子所羅門的性命。
13 Dhi ir Ruoth Daudi kendo penje niya, “Ruodha, donge nisingorina an jatichni kiwacho ni, ‘Adier Solomon wuodi biro bedo ruoth bangʼa kendo obiro bedo e kom duongʼ mara? Ka en kamano, to ere kaka koro Adonija osebedo ruoth?’
你進去見大衛王，對他說：『我主我王啊，你不曾向婢女起誓說：你兒子所羅門必接續我作王，坐在我的位上嗎？現在亞多尼雅怎麼作了王呢？』
14 Kapod in kanyo iwuoyo gi ruoth, abiro donjo kanyo kendo siro weche duto misewacho.”
你還與王說話的時候，我也隨後進去，證實你的話。」
15 Omiyo Bathsheba nodhi neno ruoth makoro hike ne ngʼeny e agola mare mar nindo kama Abishag nyar Shunam ne rite.
拔示巴進入內室見王，王甚老邁，書念的童女亞比煞正伺候王。
16 Bathsheba nokulore piny mi ogoyo chonge e nyim ruoth. Ruoth nopenje niya, “En angʼo midwaro?”
拔示巴向王屈身下拜；王說：「你要甚麼？」
17 En to nowacho niya, “Ruodha, in iwuon ema ne isingorina an jatichni e nying Jehova Nyasaye Nyasachi ni, ‘Solomon wuodi enobed ruoth bangʼa kendo enobed e kom duongʼ mara.’
她說：「我主啊，你曾向婢女指着耶和華－你的上帝起誓說：『你兒子所羅門必接續我作王，坐在我的位上。』
18 To koro Adonija osebedo ruoth, kendo in, ruodha ok ingʼeyo.
現在亞多尼雅作王了，我主我王卻不知道。
19 Osetimo misengini mathoth mag dhok gi nyiroye machwe gi rombe kendo oseluongo yawuot ruoth duto gi Abiathar jadolo gi jatend jolweny to ok oseluongo Solomon jatichni.
他宰了許多牛羊、肥犢，請了王的眾子和祭司亞比亞他，並元帥約押；惟獨王的僕人所羅門，他沒有請。
20 Ruodha, jo-Israel duto ngʼiyi mondo gingʼe kuomini en ngʼa mabiro bedo e kom duongʼ ruodha bangʼe.
我主我王啊，以色列眾人的眼目都仰望你，等你曉諭他們，在我主我王之後誰坐你的位。
21 Ka ok kamano, to ka ruodha osenindo gi kwerene, to an gi wuoda Solomon ibiro kaw kaka joketho.”
若不然，到我主我王與列祖同睡以後，我和我兒子所羅門必算為罪人了。」
22 Kapod nowuoyo gi ruoth, Nathan janabi nochopo.
拔示巴還與王說話的時候，先知拿單也進來了。
23 Kendo neginyiso ruoth niya, “Nathan janabi ni ka.” Kuom mano nodhi e nyim ruoth mi okulore piny auma.
有人奏告王說：「先知拿單來了。」拿單進到王前，臉伏於地。
24 Nathan nowachone niya, “Bende in ruodha isechiko ni Adonija biro bedo ruoth bangʼi kendo ni obiro bedo e kom duongʼ?
拿單說：「我主我王果然應許亞多尼雅說『你必接續我作王，坐在我的位上』嗎？
25 Kawuono osedhi mi ochiwo misengini mathoth mag dhok gi nyiroye machwe kod rombe. Oseluongo yawuot ruoth duto gi jotend lweny kod Abiathar jadolo. E seche ma wawuoyoeni koro gichiemo kendo gimetho kode bende giwacho kama, ‘Ruoth Adonija mondo odag amingʼa!’
他今日下去，宰了許多牛羊、肥犢，請了王的眾子和軍長，並祭司亞比亞他；他們正在亞多尼雅面前吃喝，說：『願亞多尼雅王萬歲！』
26 To an jatichni gi Zadok jadolo gi Benaya wuod Jehoyada gi jatichni Solomon ne ok ogwelo.
惟獨我，就是你的僕人和祭司撒督，耶何耶大的兒子比拿雅，並王的僕人所羅門，他都沒有請。
27 Bende ma dibed gimoro malingʼ-lingʼ ma ruodha osetimo ka ok onyiso jotichne ngʼama onego bed e kom loch mar ruodha bangʼe?”
這事果然出乎我主我王嗎？王卻沒有告訴僕人們，在我主我王之後誰坐你的位。」
28 Eka Ruoth Daudi nowacho niya, “Luongna Bathsheba.” Kuom mano nobiro mochungʼ e nyime.
大衛王吩咐說：「叫拔示巴來。」拔示巴就進來，站在王面前。
29 Bangʼ mano ruoth nokwongʼore kowacho niya, “Adier akwongʼora gi nying Jehova Nyasaye mangima ma oseresa e chandruok duto,
王起誓說：「我指着救我性命脫離一切苦難、永生的耶和華起誓。
30 ni kawuono abiro timo gima ne akwongʼorani gi nying Jehova Nyasaye, Nyasach Israel ni anatim: Kamano Solomon wuodi biro bedo ruoth bangʼa kendo obiro bedo e kom lochna.”
我既然指着耶和華－以色列的上帝向你起誓說：你兒子所羅門必接續我作王，坐在我的位上。我今日就必照這話而行。」
31 Eka Bathsheba nokulore piny auma nyaka e lowo ka ogoyo chonge piny e nyim ruoth kowacho niya, “Mad ruodha Daudi Jaloch dag amingʼa!”
於是，拔示巴臉伏於地，向王下拜，說：「願我主大衛王萬歲！」
32 Ruoth Daudi nowacho niya, “Luonguru Zadok jadolo gi Nathan janabi kod Benaya wuod Jehoyada.” Kane gibiro e nyim ruoth,
大衛王又吩咐說：「將祭司撒督、先知拿單、耶何耶大的兒子比拿雅召來！」他們就都來到王面前。
33 nowachonegi niya, “Kauru jotich ruoth kodu kendo keturu Solomon wuoda e punda awuon kendo tereuru Gihon.
王對他們說：「要帶領你們主的僕人，使我兒子所羅門騎我的騾子，送他下到基訓；
34 Kanyo ema inyis Zadok jadolo gi Nathan janabi ni gibiro wire obed Ruoth ewi Israel duto. Gouru atungʼ turumbete kukok ni, ‘Ruoth Solomon obed mangima amingʼa!’
在那裏，祭司撒督和先知拿單要膏他作以色列的王；你們也要吹角，說：『願所羅門王萬歲！』
35 Eka unudhi kode kendo enobi mi obedi e kom lochna mondo olochi kara. Asekete jatelo kuom jo-Israel kod jo-Juda.”
然後要跟隨他上來，使他坐在我的位上，接續我作王。我已立他作以色列和猶大的君。」
36 Benaya wuod Jehoyada nodwoko ruoth niya, “Amin! Mad Jehova Nyasaye, Nyasach ruodha ma jaloch otime kamano.
耶何耶大的兒子比拿雅對王說：「阿們！願耶和華－我主我王的上帝也這樣命定。
37 Kaka Jehova Nyasaye ne nigi ruodha ma jaloch, mad obed gi Solomon koketo lochne obedo maduongʼ moloyo loch ruodha Daudi Jaloch!”
耶和華怎樣與我主我王同在，願他照樣與所羅門同在，使他的國位比我主大衛王的國位更大。」
38 Omiyo Zadok jadolo gi Nathan janabi gi Benaya wuod Jehoyada ja-Kereth kod jo-Peleth nodhi mi oketo Solomon e punda Daudi ruoth mi gikowe nyaka Gihon.
於是，祭司撒督、先知拿單、耶何耶大的兒子比拿雅，和基利提人、比利提人都下去使所羅門騎大衛王的騾子，將他送到基訓。
39 Zadok jadolo nokawo tungʼ mar mo e Hema Maler mi nowiro Solomon. Eka negigoyo turumbete kendo ji duto nogoyo koko niya, “Ruoth Solomon mondo odag amingʼa!”
祭司撒督就從帳幕中取了盛膏油的角來，用膏膏所羅門。人就吹角，眾民都說：「願所羅門王萬歲！」
40 Kendo ji duto nowuotho kaluwo bangʼe ka gigoyo asili kendo gimor mathoth mi piny noyiengni.
眾民跟隨他上來，且吹笛，大大歡呼，聲音震地。
41 Adonija gi welo duto mane ni kode nowinjo kokono kane gitieko nyasigi. Kane giwinjo ywak mar turumbete Joab nopenjo niya, “Tiend koko magore e dalano to en angʼo?”
亞多尼雅和所請的眾客筵宴方畢，聽見這聲音；約押聽見角聲就說：「城中為何有這響聲呢？」
42 To kane pod owuoyo kamano, Jonathan wuod Abiathar jadolo nochopo. Adonija nowachone niya, “Donji, ngʼat mowinjore kaka in nyaka bed ni okelo wach maber.”
他正說話的時候，祭司亞比亞他的兒子約拿單來了。亞多尼雅對他說：「進來吧！你是個忠義的人，必是報好信息。」
43 Jonathan nodwoke niya, “Ok kamano ngangʼ! Ruodhwa Daudi oseketo Solomon ruoth.
約拿單對亞多尼雅說：「我們的主大衛王誠然立所羅門為王了。
44 Ruoth oseoro Zadok jadolo, Nathan janabi, Benaya wuod Jehoyada, gi jo-Kereth kod jo-Peleth mi gikete obedo e punda ruoth,
王差遣祭司撒督、先知拿單、耶何耶大的兒子比拿雅，和基利提人、比利提人都去使所羅門騎王的騾子。
45 kendo Zadok jadolo kod Nathan janabi osewire obedo ruoth e Gihon. Ka gia kanyo gisebedo ka gigoyo koko kendo dala duto mor. Mano e koko ma uwinjo.
祭司撒督和先知拿單在基訓已經膏他作王。眾人都從那裏歡呼着上來，聲音使城震動，這就是你們所聽見的聲音；
46 Moloyo mano, Solomon osebedo e kome mar ruoth.
並且所羅門登了國位。
47 Bende jodong ruoth duto osebiro mondo opwo ruodhwa Daudi kagiwacho ni, ‘Mad Nyasachi ket nying Solomon bed gi huma moloyo mari kendo kom ruodhe dok maduongʼ moloyo mari!’ Kendo ruoth nokulore e kitandane kamiye duongʼ
王的臣僕也來為我們的主大衛王祝福，說：『願王的上帝使所羅門的名比王的名更尊榮；使他的國位比王的國位更大。』王就在床上屈身下拜。
48 kowacho ni, ‘Pak obed ne Jehova Nyasaye, ma Nyasach Israel mosemiyo wangʼa oneno ngʼama okawo lochna kawuono.’”
王又說：『耶和華－以色列的上帝是應當稱頌的；因他賜我一人今日坐在我的位上，我也親眼看見了。』」
49 Gikanyono wend Adonija duto nochungʼ malo gi bwok kendo ne gike.
亞多尼雅的眾客聽見這話就都驚懼，起來四散。
50 Luoro nomako Adonija nikech Solomon, omiyo nodhi momako tunge mag kendo mar misango.
亞多尼雅懼怕所羅門，就起來，去抓住祭壇的角。
51 Eka Solomon nonyisi niya, “Adonija oluoro ruoth Solomon kendo omako tunge mag kendo mar misango. Owacho ni, ‘Ruoth Solomon mondo okwongʼrena kawuono ni ok enoneg jatichne gi ligangla.’”
有人告訴所羅門說：「亞多尼雅懼怕所羅門王，現在抓住祭壇的角，說：『願所羅門王今日向我起誓，必不用刀殺僕人。』」
52 Solomon to nodwoko niya, “Ka timbene onyisore ni en ngʼat makare kata mana yie wiye ok enolwar e lowo; to ka richo oyudi kuome to enotho.”
所羅門說：「他若作忠義的人，連一根頭髮也不致落在地上；他若行惡，必要死亡。」
53 Eka Ruoth Solomon nooro ji mi gikele koa e kendo mar misango. Adonija nobiro mokulore piny e nyim Ruoth Solomon kendo Solomon nowachone niya, “Dhi dalani.”
於是所羅門王差遣人，使亞多尼雅從壇上下來，他就來，向所羅門王下拜；所羅門對他說：「你回家去吧！」
