< 1 Weche Mag Ndalo 28 >

1 Daudi noluongo jotend Israel duto mondo ochokre Jerusalem. Noluongo jotend dhoudi gi jotend migepe mag jotich ruoth, jotelo morito migepe mag jolweny alufe gi migepe mag jolweny miche, to gi jotelo morito mwandu duto kod jamni mag ruoth gi mag yawuote kaachiel gi jotelo matiyo e dala ruoth, joma roteke to gi jolweny mathuondi.
Тогава Давид събра в Ерусалим всичките Израилеви първенци, първенците на племената, началниците на отредите, които слугуваха на царя на ред, и хилядниците, стотниците и надзирателите на царя и на синовете му, както и скопците му, юнаците му и всичките силни и храбри мъже.
2 Eka Ruoth Daudi nochungo kar tiende mowacho niya, “Winjauru jowetena kendo jothurwa. Ne achano e chunya mondo ager ot kaka kar yweyo mar Sandug Singruok mar Jehova Nyasaye mondo obed raten mar tiend Nyasachwa kendo ne an gi chenro mar gere.
И цар Давид се изправи на нозете си та рече: Чуйте ме, братя мои и люде мои. Аз имах в сърцето си желание да построя успокоителен дом за ковчега на Господния завет и за подножието на нашия Бог; и бях направил приготовление за построяването.
3 To Nyasaye nowachona ni, ‘Ok iniger ot miluonge Nyinga nikech in jalweny kendo isechwero remo.’
Но Бог ми каза: Ти няма да построиш дом на името Ми, защото си войнствен мъж и си пролял много кръв.
4 “Kata kamano Jehova Nyasaye ma Nyasach Israel noyiera kuom anywolana mondo abed ruodh Israel manyaka chiengʼ. Noyiero Juda jatelo, to koa e dhood Juda noyiero anywolana, to kuom yawuot wuora duto, notimo ngʼwono mondo oketa ruodh Israel duto.
А Господ Израилевият Бог избра мене, измежду целия ми бащин дом, за да бъда цар над Израиля до века; защото избра Юда за вожд, а от Юдовия дом избра моя бащин дом, и между синовете на баща ми благоволи да направи мене цар над целия Израил.
5 To kuom yawuota duto ma bende Jehova Nyasaye osemiya mangʼeny, noyiero wuoda Solomon mondo obedi e kom loch mar pinyruodh Jehova Nyasaye e Israel.
А измежду всичките ми синове, (защото Господ ми даде много синове), Той избра сина ми Соломона да седи на престола на Господното царство над Израиля;
6 Nowachona niya, Wuodi Solomon e ngʼat manogerna ot gi laru mare nikech aseyiere mondo odok wuoda kendo anabed wuon-gi.
и рече ми: Син ти Соломон, той ще построи дома Ми и дворовете Ми; защото него избрах да бъде Мой син, и Аз ще бъда негов Отец.
7 Ka orito chikena gi buchena ma ok obaro mana kaka iritogi sani, to anagur lochne nyaka chiengʼ.
И ако постоянствува да изпълнява заповедите Ми и съдбите Ми, както прави днес, Аз ще утвърдя царството му до века.
8 “Omiyo achikou e nyim Israel duto kendo e nyim chokruok mar Jehova Nyasaye kendo ka Nyasachwa wacho kama: Beduru motangʼ mondo ulu chike duto mag Jehova Nyasaye ma Nyasachu mondo omi piny maberni osik maru kendo uchiwe kaka girkeni ne nyikwau nyaka chiengʼ.
Сега, прочее, пред целия Израил - Господното общество, и при слушането на нашия Бог, заръчвам ви: Пазете и изпитвайте всички заповеди на Господа вашия Бог, за да продължавате да владеете тая добра земя и да я оставите след себе си за наследството на потомците си за винаги.
9 “To in wuoda Solomon, par Nyasach wuonu kendo ichiwri mondo itine gi chunyi duto kendo imiye paroni duto nikech Jehova Nyasaye nono chuny ji duto kendo ongʼeyo paro duto mopondo. Kidware, to iniyude, to kiweye, to enojwangʼi nyaka chiengʼ.
И ти, сине мой Соломоне, познавай Бога на баща си, и служи Му с цяло сърце и с драговолна душа; защото Господ изпитва всичките сърца; и знае всичките помисли на ума; ако Го търсиш, Той ще бъде намерен от тебе; но ако Го оставиш, ще те отхвърли за винаги.
10 Emomiyo par malongʼo nikech Jehova Nyasaye oseyieri mondo igerne ot kaka kama ler mar lemo. Bed motegno kendo itim tich.”
Внимавай сега; защото Господ избра тебе да построиш дом за светилище; бъди твърд и действувай.
11 Bangʼe Daudi nonyiso wuode Solomon kit gedo mar agoch hekalu, kaka onego gere, kuondege mag keno, utege mamalo, agolnige maiye kod kar timo misango.
Тогава Давид даде на сина си Соломона чертежа на трема на храма, на обиталищата му, на съкровищниците му, на горните му стаи, на вътрешните му стаи и на мястото на умилостивилището,
12 Ne omiye kit gedo duto mag laru mar hekalu mar Jehova Nyasaye to gi udi molwore kod mago mag keno mar hekalu mar Jehova Nyasaye kendo kuonde keno mag gik mopwodhi mana kaka Roho mar Nyasaye noketo e pache.
и чертежа на всичко, което прие чрез Духа за дворовете на Господния дом, за всичките околни стаи, за съкровищниците на Божия дом и съкровищниците на посветените неща,
13 Bende nomiye chike mag migepe mag jodolo kod jo-Lawi to gi tije duto mag hekalu mar Jehova Nyasaye kaachiel gi gik moko duto mitiyogo e iye.
и разписанието за отредите на свещениците и левитите и за всяка работа по службата в Господния дом, и чертежа на всичките вещи за службата в Господния дом.
14 Bende nonyise pek mar dhahabu molosgo gige dhahabu monego tigo e tije mopogore opogore, to gi pek mar fedha molosgo gige fedha monego tigo tije mopogore opogore kaka:
Даде му наставления и за златото, по колко на тегло да се употреби за златните вещи, за всичките вещи, за всякакъв вид служба; и за среброто, по колко на тегло за всичките сребърни вещи, за всичките вещи, за всякакъв вид служба;
15 pek mar rachungi mag teyni kod techegi molos gi dhahabu, kaachiel gi pek mar rachungi mar taya ka taya gi techene, pek fedha mar rachungi mar taya ka taya gi techene molos kod fedha mana kaka moro ka moro owinjore gi tije;
също наставления за теглото на златните светилници и на златните им светила, с теглото на всеки светилник и на светилата му; и теглото на сребърните светилници, с теглото на светилника и на светилата му, според употребата на всеки светилник.
16 pek mar dhahabu mar mesa ka mesa miketoe makati mopwodhi kaachiel gi pek mar fedha mag mesni molos gi fedha;
Даде му наставления и за златото, по колко на тегло да се употреби за трапезите на присъствените хлябове, колко за всяка трапеза; и за среброто за сребърните трапези;
17 pek mar dhahabu maler milosogo uma, bakunde mag kiro pi kod njage; pek mar dhahabu mar tawo ka tawo molos gi dhahabu kod pek mar fedha mar tawo ka tawo molos gi fedha;
и за чистото злато, за вилиците, за легените и за поливалниците, и за златните паници с теглото на всяка паница; също и за сребърните паници с теглото на всяка паница;
18 kod pek dhahabu mopwodhi molosgo kendo mar misango miwangʼoe ubani. Bende nonyise kaka onego olos gach lweny, ma en kerubi molos gi dhahabu moyaro bwombegi kendo oumo Sandug Singruok mar Jehova Nyasaye.
и за пречистеното злато, колко на тегло да се употреби за кадилния олтар; и колко злато за начертаната колесница, то ест, херувимите, ковчега на Господния завет.
19 Daudi nowacho niya, “Magi duto manie ndiko ne ayudo kuom lwet Jehova Nyasaye mane ni kuoma, kendo nomiya winjo matut kuom chenro mar gedo.”
Всичко това каза Давид, Господ ми даде да разбера, като написа с ръката Си всичките подробности на чертежа.
20 Bangʼe Daudi nowachone Solomon niya, “Bed motegno kendo gichir kendo tim tijni. Kik ibed maluor kendo kik chunyi nyosre nikech Jehova Nyasaye ma Nyasacha nobed kodi. Ok enojwangʼi bende ok noweyi nyaka itiek tije mag hekalu mar Jehova Nyasaye.”
Давид още каза на Сина си Соломона: Бъди твърд и насърчен и действувай; не бой се, нито се страхувай; защото Господ Бог, моят Бог, е с теб; няма да те остави, нито да те напусне докле свършиш всичката работа за службата на Господния дом.
21 Migepe mag jodolo kod jo-Lawi oseikore ne tije duto mag hekalu mar Jehova Nyasaye, kendo joma ochiwore molony e tije mopogore opogore oikore konyi e tije duto. Jotelo kod ji duto nowinj weche duto miwacho.
И, ето, определени са отредите на свещениците и левитите за всяка служба на Божия дом; и с тебе ще бъдат, за всякаква работа, всичките усърдни люде, изкусни за всяка работа; също първенците и всичките люде ще бъдат всецяло с тебе да изпълняват твоите заповеди.

< 1 Weche Mag Ndalo 28 >