Højsangen 6

1 Hvor er din Ven gået hen, du fagreste blandt Kvinder? Hvor har din ven vendt sig hen? Vi vil søge ham med dig.

Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?

2 Min Ven gik ned i sin Have, ti lBalsambedene, for at vogte sin Hjord i Haverne og sanke Liljer.

Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.

3 Jeg er min Vens, og min Ven er min, han, som vogter blandt Liljer.

Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.

4 Du er fager, min Veninde, som Tirza, yndig som Jerusalem, frygtelig som Hære under Banner.

Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.

5 Vend dine Øjne fra mig, de forvirrer mig så! Dit Hår er som en Gedeflok, bølgende ned fra Gilead.

Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.

6 dine Tænder som en Fåreflok, der kommer fra Bad, som alle har Tvillinger, intet er uden Lam;

Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.

7 din Tinding er et bristet Granatæble bag ved dit Slør.

Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.

8 Dronningernes Tal er tresindstyve, Medhustruernes firsindstyve, på Terner er der ej Tal.

Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;

9 Men een er hun, min Due, min rene, hun, sin Moders eneste, hun, sin Moders Kælebarn. Blev hun set af Piger, fik hun Pris, af Dronninger og Medhustruer Hyldest.

Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.

10 Hvo er hun, der titter frem som Morgenrøden, fager som Månen, skær som Solen, frygtelig som Hære under Banner?

Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?

11 Jeg gik ned i Nøddehaven for at se, hvor det grønnes i Dale for at se, om Vintræet skød, om Granattræet nu stod i Blomst.

Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.

12 Før jeg vidste af det, satte min Sjæl mig på mit ædle Folks Vogne.

Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.

13 Vend dig, vend dig, Sulamit, vend dig, vend dig, så vi kan se dig!"Hvad vil I se på Sulamit, mens Sværddansen trædes?"

Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.