< Salme 94 >

1 HERRE du hævnens Gud, du Hævnens Gud, træd frem i Glans;
Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
2 stå op, du Jordens Dommer, øv Gengæld mod de hovmodige!
Подигни се, судијо земаљски, подај заслугу охолима.
3 Hvor længe skal gudløse, HERRE, hvor længe skal gudløse juble?
Докле ће се безбожници, Господе, докле ће се безбожници хвалити?
4 De fører tøjlesløs Tale, hver Udådsmand ter sig som Herre;
Руже и охоло говоре, величају се сви који чине безакоње.
5 de underkuer, o HERRE, dit Folk og undertrykker din Arvelod;
Газе народ Твој, Господе, и достојање Твоје муче.
6 de myrder Enke og fremmed faderløse slår de ihjel;
Удовицу и дошљака убијају, и сироте море.
7 de siger: "HERREN kan ikke se, Jakobs Gud kan intet mærke!"
И говоре: Неће видети Господ, и неће дознати Бог Јаковљев.
8 Forstå dog, I Tåber blandt Folket! Når bliver I kloge, I Dårer?
Оразумите се, прелуди људи! Будале! Кад ћете бити паметни?
9 Skulde han, som plantede Øret, ej høre, han, som dannede Øjet, ej se?
Који је створио ухо, зар не чује? И који је око начинио, зар не види?
10 Skulde Folkenes Tugtemester ej revse, han som lærer Mennesket indsigt?
Зар неће обличити који народе уразумљује, који учи човека да зна?
11 HERREN kender Menneskets Tanker, thi de er kun Tomhed.
Господ зна мисли људима како су ништаве.
12 Salig den Mand, du tugter, HERRE, og vejleder ved din Lov
Благо човеку кога Ти, Господе, уразумљујеш, и законом својим учиш;
13 for at give ham Ro for onde Dage, indtil der graves en Grav til den gudløse;
Да би му дао мир у зле дане, док се ископа јама безбожнику.
14 thi HERREN bortstøder ikke sit Folk og svigter ikke sin Arvelod.
Јер неће одбацити Господ народ свој, и достојање своје неће оставити.
15 Den retfærdige kommer igen til sin Ret, en Fremtid har hver oprigtig af Hjertet.
Јер ће се суд вратити на правду, у њега ће наћи сви правог срца.
16 Hvo står mig bi mod Ugerningsmænd? hvo hjælper mig mod Udådsmænd?
Ко ће устати за мене супрот злима? Ко ће стати за мене супрот онима који чине безакоње?
17 Var HERREN ikke min Hjælp, snart hviled min Sjæl i det stille.
Кад ми Господ не би био помоћник, брзо би се душа моја преселила онамо где се ћути.
18 Når jeg tænkte: "Nu vakler min Fod", støtted din Nåde mig, HERRE;
Кад кажем: Дрхће ми нога, милост Твоја, Господе, прихвата ме.
19 da mit Hjerte var fuldt af ængstede Tanker, husvaled din Trøst min Sjæl.
Кад се умноже бриге у срцу мом, утехе Твоје разговарају душу моју.
20 står du i Pagt med Fordærvelsens Domstol, der skaber Uret i Lovens Navn?
Еда ли ће се близу Тебе стати престо крвнички, и онај који намишља насиље насупрот закону?
21 Jager de end den ret, færdiges Liv og dømmer uskyldigt Blod,
Спремају се на душу праведникову, и крв праву окривљују.
22 HERREN er dog mit Bjærgested, min Gud er min Tilflugtsklippe;
Али је Господ моје пристаниште, и Бог је мој тврдо уточиште моје.
23 han vender deres Uret imod dem selv, udsletter dem for deres Ondskab; dem udsletter HERREN vor Gud.
Он ће им вратити за безакоње њихово, за њихову злоћу истребиће их, истребиће их Господ, Бог наш.

< Salme 94 >