Salme 78
1 (En Maskil af Asaf.) Lyt, mit folk til min lære, bøj eders øre til ord fra min Mund;
Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2 jeg vil åbne min Mund med Billedtale, fremsætte Gåder fra fordums Tid,
Отварам за причу уста своја, казаћу старе приповетке.
3 hvad vi har hørt og ved, hvad vore Fædre har sagt os;
Шта слушасмо и дознасмо, и што нам казиваше оци наши,
4 vi dølger det ikke for deres Børn, men melder en kommende Slægt om HERRENs Ære og Vælde og Underne, som han har gjort.
Нећемо затајити од деце њихове, нараштају позном јавићемо славу Господњу и силу Његову и чудеса која је учинио.
5 Han satte et Vidnesbyrd i Jakob, i Israel gav han en Lov, idet han bød vore Fædre at lade deres Børn det vide,
Сведочанство подиже у Јакову, и у Израиљу постави закон, који даде оцима нашим да га предаду деци својој;
6 at en senere Slægt kunde vide det, og Børn, som fødtes siden, stå frem og fortælle deres Børn derom,
Да би знао потоњи нараштај, деца која ће се родити, па и они да би казивали својој деци.
7 så de slår deres Lid til Gud og ikke glemmer Guds Gerninger, men overholder hans Bud,
Да полажу на Бога надање своје, и не заборављају дела Божијих, и заповести Његове да држе;
8 ej slægter Fædrene på, en vanartet, stridig Slægt, hvis Hjerte ikke var fast, hvis Ånd var utro mod Gud
И да не буду као оци њихови, род неваљао и упоран, род који не беше чврст срцем својим, нити веран Богу духом својим.
9 - Efraims Børn var rustede Bueskytter, men svigted på Stridens Dag -
Синови Јефремови наоружани, који стрељају из лука, вратише се натраг, кад беше бој.
10 Gudspagten holdt de ikke, de nægtede at følge hans Lov;
Не сачуваше завет Божји, и по закону Његовом не хтеше ходити.
11 hans Gerninger gik dem ad Glemme, de Undere, han lod dem skue.
Заборавише дела Његова, и чудеса, која им је показао,
12 Han gjorde Undere for deres Fædre i Ægypten på Zoans Mark;
Како пред очима њиховим учини чудеса у земљи мисирској, на пољу Соану;
13 han kløvede Havet og førte dem over, lod Vandet stå som en Vold;
Раздвоји море, и проведе их, од воде начини зид;
14 han ledede dem ved Skyen om Dagen, Natten igennem ved Ildens Skær;
И води их дању облаком, и сву ноћ светлим огњем;
15 han kløvede Klipper i Ørkenen, lod dem rigeligt drikke som af Strømme,
Раскида стене у пустињи, и поји их као из велике бездане;
16 han lod Bække rinde af Klippen og Vand strømme ned som Floder.
Изводи потоке из камена, и води воду рекама.
17 Men de blev ved at synde imod ham og vække den Højestes Vrede i Ørkenen;
Али они још једнако грешише Њему, и гневише Вишњег у пустињи.
18 de fristede Gud i Hjertet og krævede Mad til at stille Sulten,
И кушаше Бога у срцу свом, иштући јела по вољи својој,
19 de talte mod Gud og sagde: "Kan Gud dække Bord i en Ørken?
И викаше на Бога, и рекоше: "Може ли Бог зготовити трпезу у пустињи?"
20 Se, Klippen slog han, så Vand flød frem, og Bække vælded ud; mon han også kan give Brød og skaffe kød til sit Folk?"
Ево! Он удари у камен, и потече вода, и реке устадоше; може ли и хлеба дати? Хоће ли и меса поставити народу свом?
21 Det hørte HERREN, blev vred, der tændtes en Ild mod Jakob, ja Vrede kom op mod Israel,
Господ чу и разљути се, и огањ се разгоре на Јакова, и гнев се подиже на Израиља.
22 fordi de ikke troede Gud eller stolede på hans Frelse.
Јер не вероваше Богу и не уздаше се у помоћ Његову.
23 Da bød han Skyerne oventil, lod Himlens Døre åbne
Тада заповеди облацима одозго, и отвори врата небеска,
24 og Manna regne på dem til Føde, han gav dem Himmelkorn;
И пусти, те им подажде мана за јело, и хлеб небески даде им.
25 Mennesker spiste Englebrød, han sendte dem Mad at mætte sig med.
Хлеб анђеоски јеђаше човек; посла им јела до ситости.
26 Han rejste Østenvinden på Himlen, førte Søndenvinden frem ved sin Kraft;
Пусти небом устоку, и наведе силом својом југ;
27 Kød lod han regne på dem som Støv og vingede Fugle som Havets Sand,
И као прахом засу их месом, и као песком морским птицама крилатим;
28 lod dem falde midt i sin Lejr, rundt omkring sine Boliger;
Побаца их сред логора њиховог, око шатора њихових.
29 Og de spiste sig overmætte, hvad de ønskede, lod han dem få.
И наједоше се и даде им шта су желели.
30 Men før deres Attrå var stillet, mens Maden var i deres Mund,
Али их још и не прође жеља, још беше јело у устима њиховим,
31 rejste Guds Vrede sig mod dem; han vog deres kraftige Mænd, fældede Israels Ynglinge.
Гнев се Божји подиже на њих и помори најјаче међу њима, и младиће у Израиљу поби.
32 Og dog blev de ved at synde og troede ej på hans Undere.
Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима Његовим.
33 Da lod han deres Dage svinde i Tomhed og endte brat deres År.
И пусти, те дани њихови пролазише узалуд, и године њихове у страху.
34 Når han vog dem, søgte de ham, vendte om og spurgte om Gud,
Кад их убијаше, онда притецаху к Њему, и обраћаху се и искаху Бога;
35 kom i Hu, at Gud var deres Klippe, Gud den Allerhøjeste deres Genløser.
И помињаху да је Бог одбрана њихова, и Вишњи Избавитељ њихов.
36 De hyklede for ham med Munden, løj for ham med deres Tunge;
Ласкаху Му устима својим, и језиком својим лагаху Му.
37 deres Hjerter holdt ikke fast ved ham, hans Pagt var de ikke tro.
А срце њихово не беше Њему верно, и не беху тврди у завету Његовом.
38 Og dog er han barmhjertig, han tilgiver Misgerning, lægger ej øde, hans Vrede lagde sig Gang på Gang, han lod ikke sin Harme fuldt bryde frem;
Али Он беше милостив, и покриваше грех, и не помори их, често заустављаше гнев свој, и не подизаше све јарости своје.
39 han kom i Hu, de var Kød, et Pust, der svinder og ej vender tilbage.
Опомињаше се да су тело, ветар, који пролази и не враћа се.
40 Hvor tit stod de ham ikke imod i Ørkenen og voldte ham Sorg i det øde Land!
Колико Га пута расрдише у пустињи, и увредише у земљи где се не живи!
41 De fristede alter Gud, de krænkede Israels Hellige;
Све наново кушаше Бога, и Свеца Израиљевог дражише.
42 hans Hånd kom de ikke i Hu, de Dag han friede dem fra Fjenden,
Не сећаше се руке Његове и дана, у који их избави из невоље,
43 da han gjorde sine Tegn i Ægypten, sine Undere på Zoans Mark,
У који учини у Мисиру знаке своје и чудеса своја на пољу Соану;
44 forvandlede deres Floder til Blod, så de ej kunde drikke af Strømmene,
И проврже у крв реке њихове и потоке њихове, да не могоше пити.
45 sendte Myg imod dem, som åd dem, og Frøer, som lagde dem øde,
Посла на њих бубине да их кољу, и жабе да их море.
46 gav Æderen, hvad de avlede, Græshoppen al deres Høst,
Летину њихову даде црву, и муку њихову скакавцима.
47 slog deres Vinstokke ned med Hagl, deres Morbærtræer med Frost,
Винограде њихове поби градом, и смокве њихове сланом.
48 prisgav Kvæget for Hagl og deres Hjorde for Lyn.
Граду предаде стоку њихову, и стада њихова муњи.
49 Han sendte sin Vredesglød mod dem, Harme, Vrede og Trængsel, en Sendefærd af Ulykkesengle;
Посла на њих огњени гнев свој, јарост, срдњу и мржњу, чету злих анђела.
50 frit Løb gav han sin Vrede, skånede dem ikke for Døden, gav deres Liv til Pris for Pest;
Равни стазу гневу свом, не чува душе њихове од смрти, и живот њихов предаде помору.
51 alt førstefødt i Ægypten slog han, Mandskraftens Førstegrøde i Kamiternes Telte,
Поби све првенце у Мисиру, први пород по колибама Хамовим.
52 lod sit Folk bryde op som en Hjord, ledede dem som Kvæg i Ørkenen,
И поведе народ свој као овце, и води их као стадо преко пустиње.
53 ledede dem trygt, uden Frygt, mens Havet lukked sig over deres Fjender;
Води их поуздано, и они се не бојаше, а непријатеље њихове затрпа море.
54 han bragte dem til sit hellige Land, de Bjerge, hans højre vandt,
И доведе их на место светиње своје, на ову гору, коју задоби десница Његова.
55 drev Folkeslag bort foran dem, udskiftede ved Lod deres Land og lod Israels Stammer bo i deres Telte.
Одагна испред лица њиховог народе; жребом раздели њихово достојање, и по шаторима њиховим насели колена Израиљева.
56 Dog fristed og trodsede de Gud den Allerhøjeste og overholdt ikke hans Vidnesbyrd;
Али они кушаше и срдише Бога Вишњег и уредбе Његове не сачуваше.
57 de faldt fra, var troløse som deres Fædre, svigtede som en slappet Bue,
Одусташе и одвргоше се, као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58 de krænkede ham med deres Offerhøje, æggede ham med deres Gudebilleder.
Увредише Га висинама својим, и идолима својим раздражише Га.
59 Det hørte Gud og blev vred følte højlig Lede ved Israel;
Бог чу и разгневи се и расрди се на Израиља веома.
60 han opgav sin Bolig i Silo, det Telt, hvor han boede blandt Mennesker;
Остави насеље своје у Силому, шатор, у коме живљаше с људима.
61 han gav sin Stolthed i Fangenskab, sin Herlighed i Fjendehånd,
И оправи у ропство славу своју и красоту своју у руке непријатељеве.
62 prisgav sit Folk for Sværdet, blev vred på sin Arvelod;
И предаде мачу народ свој, и на достојање своје запламте се.
63 Ild fortærede dets unge Mænd, dets Jomfruer fik ej Bryllupssange,
Младиће његове једе огањ, и девојкама његовим не певаше сватовских песама;
64 dets Præster faldt for Sværdet, dets Enker holdt ikke Klagefest.
Свештеници његови падаше од мача, и удовице његове не плакаше.
65 Da vågnede Herren som en, der har sovet, som en Helt, der er døvet af Vin;
Најпосле, као иза сна пробуди се Господ, прену се као јунак кад се напије вина.
66 han slog sine Fjender på Ryggen, gjorde dem evigt til Skamme.
И поби непријатеље своје с леђа, вечној срамоти предаде их.
67 Men han fik Lede ved Josefs Telt, Efraims Stamme udvalgte han ikke;
И не хте шатор Јосифов, и колено Јефремово не изабра.
68 han udvalgte Judas Stamme, Zions Bjerg, som han elsker;
Него изабра колено Јудино, гору Сион, која Му омиле.
69 han byggede sit Tempel himmelhøjt, grundfæstede det evigt som Jorden.
И сагради светињу своју као горње своје станове, и као земљу утврди је довека.
70 Han udvalgte David, sin Tjener, og tog ham fra Fårenes Folde,
И изабра Давида, слугу свог, и узе га од торова овчијих,
71 hentede ham fra de diende Dyr til at vogte Jakob, hans Folk, Israel, hans Arvelod;
И од дојилица доведе га да пасе народ Његов, Јакова, и наследство Његово, Израиља.
72 han vogtede dem med oprigtigt Hjerte, ledede dem med kyndig Hånd.
И он их пасе чистим срцем, и води их мудрим рукама.
