< Salme 77 >

1 (Til Sangmesteren. Til Jedutun. Af Asaf. En Salme.) Jeg råber, højt til Gud, og han hører mig,
Глас мој иде к Богу, и ја призивам Њега; глас мој иде к Богу, и Он ће ме услишити.
2 jeg søger Herren på Nødens Dag, min Hånd er om Natten utrættet udrakt, min Sjæl vil ikke lade sig trøste;
У дан туге своје тражих Господа; ноћу је рука моја подигнута, и не спушта се; душа моја неће да се утеши.
3 jeg ihukommer Gud og stønner, jeg sukker, min Ånd vansmægter. (Sela)
Помињем Бога, и уздишем; размишљам, и трне дух мој.
4 Du holder mine Øjne vågne, jeg er urolig og målløs.
Држим очи своје да су будне; клонуо сам, и не могу говорити.
5 Jeg tænker på fordums dage, ihukommer længst henrundne År;
Пребрајам старе дане и године од векова.
6 jeg gransker om Natten i Hjertet, grunder og ransager min Ånd.
Опомињем се песама својих ноћу; разговарам се са срцем својим, и испитујем дух свој:
7 Vil Herren bortstøde for evigt og aldrig mer vise Nåde,
"Зар ће се довека гневити на нас Господ, и неће више љубити?
8 er hans Miskundhed ude for stedse, hans Trofasthed omme for evigt og altid,
Зар је засвагда престала милост Његова, и реч се прекинула од колена на колено?
9 har Gud da glemt at ynkes, lukket sit Hjerte i Vrede? (Sela)
Зар је заборавио милостив бити и у гневу затворио милосрђе своје?"
10 Jeg sagde: Det er min Smerte; at den Højestes højre er ikke som før.
И рекох: Жалосна је за мене ова промена деснице Вишњега.
11 Jeg kommer HERRENs Gerninger i Hu, ja kommer dine fordums Undere i Hu.
Памтим дела Господња; памтим пређашње чудо Твоје.
12 Jeg tænker på al din Gerning og grunder over dine Værker.
Мислио сам о свим делима Твојим, размишљао о радњи Твојој;
13 Gud, din Vej var i Hellighed, hvo er en Gud så stor som Gud!
Боже! Пут је Твој свет; који је Бог тако велик као Бог наш?
14 Du er en Gud, som gør Undere, du gjorde din Vælde kendt blandt Folkene,
Ти си Бог, који си чинио чудеса, показивао силу своју међу народима;
15 udøste dit Folk med din Arm, Jakobs og Josefs Sønner. (Sela)
Мишицом си одбранио народ свој, синове Јаковљеве и Јосифове.
16 Vandene så dig, Gud, Vandene så dig og vred sig i Angst, ja Dybet tog til at skælve;
Видеше Те воде, Боже, видеше Те воде, и устрепташе, и бездане се задрмаше.
17 Skyerne udøste Vand, Skyhimlens Stemme gjaldede, dine Pile for hid og did;
Из облака лијаше вода, облаци даваху глас, и стреле Твоје лећаху.
18 din bragende Torden rullede, Lynene oplyste Jorderig, Jorden bæved og skjalv;
Грмљаху громови Твоји по небу; муње Твоје севаху по васиљеној, земља се тресаше и њихаше.
19 din Vej gik midt gennem Havet, din Sti gennem store Vande, dine Fodspor kendtes ikke.
По мору беше пут Твој, и стазе Твоје по великој води, и траг Твој не познаваше се.
20 Du førte dit Folk som en Hjord ved Moses's og Arons Hånd.
Водио си народ свој као овце руком Мојсијевом и Ароновом.

< Salme 77 >