Salme 69
1 (Til Sangmesteren. Til Liljerne. Af David.) Frels mig Gud, thi Vandene når mig til Sjælen,
Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.
2 jeg er sunket i bundløst Dynd, hvor der intet Fodfæste er, kommet i Vandenes Dyb, og Strømmen går over mig;
Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.
3 træt har jeg skreget mig, Struben brænder, mit Øje er mat af at bie på min Gud;
Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.
4 flere end mit Hoveds Hår er de, der hader mig uden Grund, mange er de, som vil mig til Livs, uden Skel er mig fjendske; hvad jeg ikke har ranet, skal jeg dog erstatte!
Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.
5 Gud, du kender min Dårskab, min Skyld er ej skjult for dig.
Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.
6 Lad mig ej bringe Skam over dem, som bier på dig, o Herre, Hærskarers HERRE, lad mig ej bringe Skændsel over dem der søger dig, Israels Gud!
Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!
7 Thi for din Skyld bærer jeg Spot, mit Åsyn dækkes af Skændsel;
Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.
8 fremmed er jeg for mine Brødre en Udlænding for min Moders Sønner.
Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.
9 Thi Nidkærhed for dit Hus har fortæret mig, Spotten mod dig er faldet på mig:
Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.
10 jeg spæged min Sjæl med Faste, og det blev mig til Spot;
Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;
11 i Sæk har jeg klædt mig, jeg blev dem et Mundheld.
Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.
12 De, der sidder i Porten, taler om mig, ved Drikkelagene synger de om mig.
О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.
13 Men jeg beder, HERRE, til dig i Nådens Tid, o Gud, i din store Miskundhed svare du mig!
А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.
14 Frels mig med din trofaste Hjælp fra Dyndet, at jeg ikke skal synke; red mig fra dem, der hader mig, fra Vandenes Dyb,
Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;
15 lad Strømmen ikke gå over mig; lad Dybet ikke sluge mig eller Brønden lukke sig over mig.
Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.
16 Svar mig, HERRE, thi god er din Nåde, vend dig til mig efter din store Barmhjertighed;
Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.
17 dit Åsyn skjule du ej for din Tjener, thi jeg er i Våde, skynd dig og svar mig;
Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.
18 kom til min Sjæl og løs den, fri mig for mine Fjenders Skyld!
Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.
19 Du ved, hvorledes jeg smædes og bærer Skam og Skændsel; du har Rede på alle mine Fjender.
Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.
20 Spot har ulægeligt knust mit Hjerte; jeg bied forgæves på Medynk, på Trøstere uden at finde;
Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.
21 de gav mig Malurt at spise og slukked min Tørst med Eddike.
Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.
22 Lad Bordet foran dem blive en Snare, deres Takofre blive en Fælde;
Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.
23 lad Øjnene slukkes, så Synet svigter, lad Lænderne altid vakle!
Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.
24 Din Vrede udøse du over dem din glødende Harme nå dem;
Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!
25 deres Teltlejr blive et Øde, og ingen bo i deres Telte!
Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.
26 Thi de forfølger den, du slog, og øger Smerten for dem, du såred.
Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.
27 Tilregn dem hver eneste Brøde lad dem ikke få Del i din Retfærd;
Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.
28 lad dem slettes af Livets Bog, ej optegnes blandt de retfærdige!
Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.
29 Men mig, som er arm og lidende, bjærge din Frelse, o Gud!
А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.
30 Jeg vil prise Guds Navn med Sang og ophøje ham med Tak;
Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.
31 det er mer for HERREN end Okser end Tyre med Horn og Klove!
То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.
32 Når de ydmyge ser det, glæder de sig; I, som søger Gud, eders Hjerte oplives!
Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.
33 Thi HERREN låner de fattige Øre, han agter ej fangne Venner ringe.
Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.
34 Himmel og Jord skal prise ham, Havet og alt, hvad der rører sig der;
Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!
35 thi Gud vil frelse Zion og opbygge Judas Byer; der skal de bo og tage det i Eje;
Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.
36 hans Tjeneres Afkom skal arve det, de, der elsker hans Navn, skal bo deri.
И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.
