Salme 68
1 (Til sangmesteren. Af David. En salme. En sang.) Når Gud står op, da splittes hans fjender, hans Avindsmænd flyr for hans Åsyn,
Устаће Бог, и расуће се непријатељи Његови, и побећи ће од лица Његовог који мрзе на Њ.
2 som Røg henvejres, så henvejres de; som Voks, der smelter for Ild, går gudløse til Grunde for Guds Åsyn.
Ти ћеш их разагнати као дим што се разгони; као што се восак топи од огња, тако ће безбожници изгинути од лица Божијег.
3 Men retfærdige frydes og jubler med Glæde og Fryd for Guds Åsyn.
А праведници ће се веселити, радоваће се пред Богом, и славити у радости.
4 Syng for Gud, lovsyng hans Navn, hyld ham, der farer frem gennem Ørknerne! HERREN er hans Navn, jubler for hans Åsyn,
Појте Богу, попевајте имену Његовом; равните пут Ономе што иде преко пустиње; Господ Му је име, радујте Му се.
5 faderløses Fader, Enkers Værge, Gud i hans hellige Bolig,
Отац је сиротама и судија удовицама Бог у светом стану свом.
6 Gud, som bringer ensomme hjem, fører Fanger ud til Lykke; men genstridige bor i tørre Egne.
Бог самцима даје задругу, сужње изводи на места обилна, а непокорни живе где је суша.
7 Da du drog ud, o Gud, i Spidsen for dit Folk, skred frem gennem Ørkenen (Sela) da rystede Jorden,
Боже! Кад си ишао пред народом својим, кад си ишао преко пустиње,
8 ja, Himlen dryppede for Guds Åsyn, for Guds Åsyn, Israels Guds.
Земља се тресаше, и небо се растапаше од лица Божијег, и овај Синај од лица Бога, Бога Израиљевог.
9 Regn i Strømme lod du falde, o Gud, din vansmægtende Arvelod styrkede du;
Благодатни си дажд изливао, Боже, и кад изнемагаше достојање Твоје, Ти си га крепио.
10 din Skare tog Bolig der, for de arme sørged du, Gud, i din Godhed,
Стадо Твоје живљаше онде; по доброти својој, Боже, Ти си готовио храну јадноме.
11 Ord lægger Herren de Kvinder i Munden, som bringer Glædesbud, en talrig Hær:
Господ даје реч; гласника велико је мноштво.
12 "Hærenes Konger flyr, de flyr, Husets Frue uddeler Bytte.
Цареви над војскама беже, беже, а која седи дома, дели плен.
13 Vil l da blive imellem Foldene? Duens Vinger dækkes af Sølv, dens Fjedre af gulgrønt Guld.
Смиривши се у својим крајевима, ви сте као голубица, којој су крила посребрена, а перје јој се златни.
14 Da den Almægtige splittede Kongerne der, faldt der Sne på Zalmon."
Кад је Свемогући расипао цареве на овој земљи, она се блисташе као снег на Селмону.
15 Et Gudsbjerg er Basans Bjerg, et Bjerg med spidse Tinder er Basans Bjerg;
Гора је васанска гора Божија; гора је васанска гора хумовита.
16 Hvi skæver I Bjerge med spidse Tinder til Bjerget, Gud ønskede til Bolig, hvor HERREN også vil bo for evigt?
Зашто гледате завидљиво, горе хумовите? Ево гора, на којој омиле Богу живети, и на којој ће Господ живети довека.
17 Titusinder er Guds Vogne, tusinde Gange tusinde, HERREN kom fra Sinaj til Helligdommen.
Кола Божијих има сила, хиљаде хиљада. Међу њима је Господ, Синај у светињи.
18 Du steg op til det høje, du bortførte Fanger, Gaver tog du blandt Mennesker, også iblandt de genstridige, at du måtte bo der, HERRE, o Gud.
Ти си изашао на висину, довео си робље, примио дарове за људе, а и за оне који се противе да овде наставаш, Господе Боже!
19 Lovet være Herren! Fra Dag til Dag bærer han vore Byrder; Gud er vor Frelse. (Sela)
Благословен Господ сваки дан! Ако нас ко претовара, Бог нам помаже.
20 En Gud til Frelse er Gud for os, hos den Herre HERREN er Udgange fra Døden.
Овај је Бог наш Бог Спаситељ, у власти су Господу врата смртна.
21 Men Fjendernes Hoveder knuser Gud, den gudløses Isse, der vandrer i sine Synder.
Господ сатире главу непријатељима својим и власато теме оног који остаје у безакоњу свом.
22 Herren har sagt: "Jeg henter dem hjem fra Basan, henter dem hjem fra Havets Dyb,
Рече Господ: Од Васана ћу довести, довешћу из дубине морске,
23 at din Fod må vade i Blod, dine Hundes Tunger få del i Fjenderne."
Да ти огрезне нога у крви непријатељској и језик паса твојих да је лиже.
24 Se på Guds Højtidstog, min Guds, min Konges Højtidstog ind i Helligdommen!
Видеше како идеш, Боже, како свето иде Бог мој, цар мој.
25 Sangerne forrest, så de, der spiller, i Midten unge Piger med Pauker:
Напред иђаху певачи, за њима свирачи сред девојака с бубњевима:
26 "Lover Gud i Festforsamlinger, Herren, I af Israels Kilde!"
"На сабору благосиљајте Господа Бога, који сте из извора Израиљевог!"
27 Der er liden Benjamin forrest, Judas Fyrster i Flok, Zebulons Fyrster, Naftalis Fyrster.
Онде млади Венијамин, старешина њихов; кнезови Јудини, владаоци њихови; кнезови Завулонови, кнезови Нефталимови.
28 Opbyd, o Gud, din Styrke, styrk, hvad du gjorde for os, o Gud!
Бог твој даровао ти је силу. Утврди, Боже, ово што си учинио за нас!
29 For dit Tempels Skyld skal Konger bringe dig Gaver i Jerusalem.
У цркви Твојој, у Јерусалиму, цареви ће приносити даре.
30 Tru ad Dyret i Sivet, Tyreflokken, Folkeslags Herrer, så de hylder dig med deres Sølvstykker. Adsplit Folkeslag, der elsker Strid!
Укроти звер у риту, код волова с теоцима народа, да би попадали пред Тобом са шипкама сребра; распи народе који желе бојеве.
31 De kommer med Olie fra Ægypten, Ætiopeme iler til Gud med fulde Hænder.
Доћи ће властела из Мисира, Етиопија ће пружити руке своје к Богу.
32 I Jordens Riger, syng for Gud, lovsyng HERREN;
Царства земаљска, појте Богу, попевајте Господу,
33 hyld ham der farer frem på Himlenes Himle, de gamle! Se, han løfter sin Røst, en vældig Røst.
Који седи на небесима небеса исконских. Ево грми гласом јаким.
34 Giv Gud Ære! Over Israel er hans Højhed, Hans Vælde i Skyerne,
Дајте славу Богу; величанство је Његово над Израиљем и сила Његова на облацима.
35 frygtelig er Gud i sin Helligdom. Israels Gud; han giver Folket Styrke og Kraft. Lovet være Gud!
Диван си, Боже, у светињи својој! Бог Израиљев даје силу и крепост народу. Благословен Бог!
