Salme 59
1 (Til sangmesteren. Al-tasjhet. Af David. En miktam, da Saul sendte folk, som skulle vogte huset for at dræbe ham.) Fri mig fra mine Fjender, min Gud, bjærg mig fra dem, der rejser sig mod mig;
Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој, и од оних, што устају на ме, заклони ме.
2 fri mig fra Udådsmænd, frels mig fra blodstænkte Mænd!
Избави ме од оних који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме.
3 Thi se, de lurer efter min Sjæl, stærke Mænd stimler sammen imod mig, uden at jeg har Skyld eller Brøde.
Ево, зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без греха мог, Господе.
4 Uden at jeg har forbrudt mig, HERRE, stormer de frem og stiller sig op. Vågn op og kom mig i Møde, se til!
Без кривице моје стечу се и оружају се; устани за мене, и гледај.
5 Du er jo HERREN, Hærskarers Gud, Israels Gud. Vågn op og hjemsøg alle Folkene, skån ej een af de troløse Niddinger! (Sela)
Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев, пробуди се, обиђи све ове народе, немој пожалити одметника.
6 Ved Aften kommer de tilbage, hyler som Hunde og stryger gennem Byen!
Нек се врате увече, лају као пси и иду око града.
7 Se, deres Mund løber over, på deres Læber er Sværd, thi: "Hvem skulde høre det?"
Ево руже језиком својим, мач им је у устима, јер, веле, ко ће чути?
8 Men du, o HERRE, du ler ad dem, du spotter alle Folk,
Али Ти ћеш се, Господе, смејати њима и посрамити све ове народе.
9 dig vil jeg lovsynge, du, min Styrke, thi Gud er mit Værn;
Они су јаки, али ја на Тебе погледам, јер си Ти Бог, чувар мој.
10 med Nåde kommer min Gud mig i Møde, Gud lader mig se mine Fjender med Fryd!
Бог, који ме милује, иде преда мном, Бог ми даје без страха да гледам непријатеље своје.
11 Slå dem ikke ihjel, at ikke mit Folk skal glemme, gør dem hjemløse med din Vælde og styrt dem,
Немој их побити, да не би заборавио народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, браничу наш,
12 giv dem hen, o Herre, i Mundens Synd, i Læbernes Ord, og lad dem hildes i deres Hovmod for de Eder og Løgne, de siger;
За грех уста њихових; за речи језика њиховог; нек се ухвате у охолости својој за клетву и лаж коју су говорили.
13 udryd dem i Vrede, gør Ende på dem, så man kan kende til Jordens Ender, at Gud er Hersker i Jakob! (Sela)
Распи у гневу, распи, да их нема; и нека познају да Бог влада над Јаковом и до крајева земаљских.
14 Ved Aften kommer de tilbage, hyler som Hunde og stryger gennem Byen,
Нек се врате увече, лају као пси, и иду око града.
15 vanker rundt efter Føde og knurrer, når de ikke mættes.
Нека тумарају тражећи хране, и не наситивши се нека ноћи проводе.
16 Men jeg, jeg vil synge om din Styrke, juble hver Morgen over din Nåde; thi du blev mig et Værn, en Tilflugt på Nødens Dag.
А ја ћу певати силу Твоју, рано ујутру гласити милост Твоју; јер си ми био одбрана и уточиште у дан невоље моје.
17 Dig vil jeg lovsynge, du, min Styrke, thi Gud er mit Værn, min nådige Gud.
Сило моја! Теби ћу певати, јер си Ти Бог чувар мој, Бог који ме милује.
