Salme 58

1 (Til sangmesteren. Al-tasjhet. Af David. En miktam.) Er det virkelig Ret, I taler, I Guder, dømmer I Menneskenes Børn retfærdigt?

Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?

2 Nej, alle øver I Uret på Jord, eders Hænder udvejer Vold.

Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

3 Fra Moders Liv vanslægted de gudløse, fra Moders Skød for Løgnerne vild.

Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

4 Gift har de i sig som Slangen, den stumme Øgle, der døver sit Øre

У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

5 og ikke vil høre på Tæmmerens Røst, på den kyndige Slangebesværger.

Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

6 Gud, bryd Tænderne i deres Mund, Ungløvernes Kindtænder knuse du, HERRE;

Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

7 lad dem svinde som Vand, der synker, visne som nedtrampet Græs.

Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

8 Lad dem blive som Sneglen, opløst i Slim som et ufuldbårent Foster, der aldrig så Sol.

Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

9 Før eders Gryder mærker til Tjørnen, ja, midt i deres Livskraft river han dem bort i sin Vrede

Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

10 Den retfærdige glæder sig, når han ser Hævn, hans Fødder skal vade i gudløses Blod;

Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

11 Og Folk skal sige: "Den retfærdige får dog sin Løn, der er dog Guder, som dømmer på Jord!"

И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!