Salme 57
1 (Til sangmesteren. Al-tasjhet. Af David. En miktam, da han flygtede ind i hulen for Saul.) Vær mig nådig, Gud, vær mig nådig, thi hos dig har min Sjæl søgt Ly; i dine Vingers Skygge søger jeg Ly, til Ulykken er drevet over.
Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.
2 Gud, den Højeste, påkalder jeg, den Gud, der gør vel imod mig;
Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;
3 han sender mig Hjælp fra Himlen og frelser min Sjæl fra dem, som vil mig til Livs. Gud sender sin Nåde og Trofasthed.
Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.
4 Jeg må ligge midt iblandt Løver, bo mellem Folk, der spyr Ild, hvis Tænder er Spyd og Pile, hvis Tunge er hvas som et Sværd.
Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.
5 Løft dig, o Gud, over Himlen, din Herlighed være over al Jorden!
Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
6 Et Net har de udspændt for mine Skridt, deres egen Fod skal hildes deri; en Grav har de gravet foran mig, selv skal de falde deri. (Sela)
Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
7 Mit Hjerte er trøstigt, Gud, mit Hjerte er trøstigt; jeg vil synge og lovprise dig,
Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.
8 vågn op, min Ære! Harpe og Citer vågn op, jeg vil vække Morgenrøden.
Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
9 Jeg vil takke dig, Herre, blandt Folkeslag, prise dig blandt Folkefærd;
Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.
10 thi din Miskundhed når til Himlen, din Sandhed til Skyerne.
Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.
11 Løft dig, o Gud, over Himlen, din Herlighed være over al Jorden!
Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
