Salme 55
1 (Til sangmesteren. Med strengespil. En maskil af David.) Lyt, o Gud, til min Bøn, skjul dig ej for min tryglen,
Услиши, Боже, молитву моју, и немој се сакрити од мољења мог.
2 lå mig Øre og svar mig, jeg vånder mig i Klage,
Пази, и саслушај ме; цвилим у јаду свом и уздишем
3 jeg stønner ved Fjendernes Råb og de gudløses Skrig; thi Ulykke vælter de over mig, forfølger mig grumt;
Од вике непријатељске и од досаде безбожничке; јер дижу на ме зло, и у гневу гоне ме.
4 Hjertet er angst i mit Bryst, Dødens Rædsler er faldet over mig.
Срце је моје уздрхтало у мени, и страх смртни попаде ме;
5 Frygt og Angst falder på mig, Gru er over mig.
Страх и трепет дође на ме, и гроза подузе ме.
6 Jeg siger: Ak, havde jeg Vinger som Duen, da fløj jeg i Ly,
И рекох: Ко би ми дао крила голубиња? Ја бих одлетео и починуо;
7 ja, langt bort vilde jeg fly og blive i Ørkenen. (Sela)
Далеко бих побегао, и настанио се у пустињи.
8 Da søgte jeg skyndsomt Tilflugt for rivende Storm og Uvejr.
Похитао бих да утечем од вихора и од буре.
9 Herre, forvir og split deres Tungemål! Thi Vold og Ufred ser jeg i Byen;
Порази, Господе, и раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду;
10 de går Rundgang Dag og Nat på dens Mure;
Дању и ноћу то ходи по зидовима његовим; злочинство је и мука посред њега.
11 Ulykke, Kvide og Vanheld råder derinde, Voldsfærd og Svig viger aldrig bort fra dens Torve.
Усред њега је погибао, с улице његове не одлази превара и лукавство.
12 Det var ikke en Fjende, som hånede mig - det kunde bæres; min uven ydmygede mig ej - ham kunde jeg undgå;
Јер не ружи ме непријатељ мој, то бих поднео; не устаје на ме јавни ненавидник, од њега бих се сакрио.
13 men du, en Mand af min Stand, en Ven og fortrolig,
Него ти који си ми био то што ја сам, друг мој и знанац мој.
14 og det skønt vi delte Samværets Sødme, vandrede endrægtelig i Guds Hus.
С којим ми беше радост делити тајну, и у дом Божији ходих кроз сабор народни.
15 Over dem komme Død, lad dem levende synke i Dødsriget! Thi der er Ondskab i deres Bolig, i deres Indre! (Sheol h7585)
Нека их уграби смрт, нека живи сиђу у пакао, јер је злочинство у стану њиховом и у њима. (Sheol h7585)
16 Jeg, jeg råber til Gud, og HERREN vil frelse mig.
Ја Бога призивам, и Господ ће ме спасти.
17 Jeg klager og stønner ved Kvæld, ved Gry og ved Middag; min Røst vil han høre
Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем, и чуће глас мој;
18 og udfri min Sjæl i Fred, så de ikke kan komme mig nær; thi mange er de imod mig.
Учиниће, те ће душа моја бити мирна од оних који нападају на ме, јер их много имам.
19 Gud, som troner fra Fortids Dage, vil høre og ydmyge dem. (Sela) Thi der er ingen Forandring hos dem, og de frygter ikke for Gud.
Да услиши, и укроти их Бог, који живи од века; јер се не мењају и не боје се Бога.
20 På Venner lagde han Hånd og brød sin Pagt.
Дижу руке своје на оне који су с њима у миру, и раскидају своју дружбу.
21 Glattere end Smør er hans Mund, men Hjertet vil Krig, blødere end Olie hans Ord, skønt dragne Sværd.
Уста су им мека као масло, а на срцу им је рат. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.
22 Kast din Byrde på HERREN, så sørger han for dig, den retfærdige lader han ikke i Evighed rokkes.
Стави на Господа бреме своје, и Он ће те поткрепити. Неће дати довека праведнику да посрне.
23 Og du, o Gud, nedstyrt dem i Gravens Dyb! Ej skal blodstænkte, svigefulde Mænd nå Hælvten af deres Dage. Men jeg, jeg stoler på dig!
Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли; крвопије и лукави неће саставити половине дана својих. А ја се у Тебе уздам.
