< Salme 51 >
1 (Til sangmesteren. En salme af David, dengang Natan kom til ham, efter at han havde været inde hos Batseba.) Gud, vær mig nådig efter din Miskundhed, udslet mine Overtrædelser efter din store Barmhjertighed,
Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, и по великој доброти својој очисти безакоње моје.
2 tvæt mig fuldkommen ren for min Skyld og rens mig for min Synd!
Опери ме добро од безакоња мог, и од греха мог очисти ме.
3 Mine Overtrædelser kender jeg jo, min Synd står mig altid for Øje.
Јер ја знам преступе своје, и грех је мој једнако преда мном.
4 Mod dig har jeg syndet, mod dig alene, og gjort, hvad i dine Øjne er ondt, at du må få Ret, når du taler, stå ren, når du dømmer.
Самоме Теби згреших, и на Твоје очи зло учиних, а Ти си праведан у речима својим и чист у суду свом.
5 Se, jeg er født i Misgerning, min Moder undfanged mig i Synd.
Гле, у безакоњу родих се, и у греху затрудне мати моја мном.
6 Du elsker jo Sandhed i Hjertets Løndom, så lær mig da Visdom i Hjertedybet.
Гле, истину љубиш у срцу, и изнутра јављаш ми мудрост.
7 Rens mig for Synd med Ysop, tvæt mig hvidere end Sne;
Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега.
8 mæt mig med Fryd og Glæde, lad de Ben, du knuste, juble;
Дај ми да слушам радост и весеље, да се прену кости које си потро.
9 skjul dit Åsyn for mine Synder, udslet alle mine Misgerninger;
Одврати лице своје од греха мојих, и сва безакоња моја очисти.
10 skab mig, o Gud, et rent Hjerte, giv en ny, en stadig Ånd i mit Indre;
Учини ми, Боже, чисто срце, и дух прав понови у мени.
11 kast mig ikke bort fra dit Åsyn, tag ikke din hellige Ånd fra mig;
Немој ме одвргнути од лица свог, и Светог Духа свог немој узети од мене.
12 glæd mig igen med din Frelse, giv mig til Støtte en villig Ånd!
Врати ми радост спасења свог, и дух владалачки нека ме поткрепи.
13 Da vil jeg lære Overtrædere dine Veje, og Syndere skal vende om til dig.
Научићу безаконике путевима Твојим, и грешници к Теби ће се обратити.
14 Fri mig fra Blodskyld, Gud, min Frelses Gud, så skal min Tunge lovsynge din Retfærd;
Избави ме од крви, Боже, Боже, Спаситељу мој, и језик ће мој гласити правду Твоју.
15 Herre, åben mine Læber, så skal min Mund forkynde din Pris.
Господе! Отвори уста моја, и она ће казати хвалу Твоју.
16 Thi i Slagtoffer har du ikke Behag, og gav jeg et Brændoffer, vandt det dig ikke.
Јер жртву нећеш: ја бих је принео; за жртве паљенице не мариш.
17 Offer for Gud er en sønderbrudt Ånd; et sønderbrudt, sønderknust Hjerte agter du ikke ringe, o Gud.
Жртва је Богу дух скрушен, срце скрушено и поништено не одбацујеш, Боже.
18 Gør vel i din Nåde mod Zion, opbyg Jerusalems Mure!
По доброти својој, Господе, чини добро Сиону, подигни зидове јерусалимске.
19 Da skal du have Behag i rette Ofre, Brænd- og Heloffer, da bringes Tyre op på dit Alter.
Онда ће Ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће метати на жртвеник Твој теоце.