Salme 44
1 (Til sangmesteren. Af Koras sønner. En maskil.) Gud, vi har hørt det med egne ører, vore Fædre har fortalt os derom; du øved en Dåd i deres Dage, i Fortids Dage med din Hånd;
Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.
2 Folk drev du bort, men plantede hine, Folkeslag knuste du, men dem lod du brede sig;
Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.
3 thi de fik ej Landet i Eje med Sværdet, det var ej deres Arm, der gav dem Sejr, men det var din højre, din Arm og dit Ansigts Lys, thi du havde dem kær.
Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.
4 Du, du er min Konge, min Gud, som sender Jakob Sejr.
Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!
5 Ved dig nedstøder vi Fjenden, Modstanderne træder vi ned i dit Navn;
С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.
6 thi ej på min Bue stoler jeg, mit Sværd kan ikke give mig Sejr;
Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.
7 men du gav os Sejr over Fjenden, du lod vore Avindsmænd blive til Skamme.
Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.
8 Vi roser os altid af Gud, dit Navn vil vi love for evigt. (Sela)
Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.
9 Dog har du forstødt os, gjort os til Spot, du drager ej med vore Hære;
Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.
10 du lader os vige for Fjenden, vore Avindsmænd tager sig Bytte;
Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.
11 du har givet os hen som Slagtekvæg, og strøet os ud mellem Folkene,
Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.
12 dit Folk har du solgt til Spotpris, vandt ikke Rigdom ved Salget.
У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.
13 Til Hån for Naboer gør du os, til Spot og Spe for Grander,
Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.
14 du gør os til Mundheld blandt Folkene, lader Folkeslagene ryste på Hovedet ad os.
Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.
15 Min Skændsel er mig altid i Tanke, og Skam bedækker mit Åsyn
Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.
16 for spottende, hånende Tale, for Fjendens og den hævngerriges Blikke.
Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.
17 Alt det kom over os, skønt vi glemte dig ikke, sveg ikke heller din Pagt!
Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.
18 Vort Hjerte veg ikke fra dig, vore Skridt forlod ej din Vej.
Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.
19 Dog knuste du os, hvor Sjakalerne bor, og indhylled os i Mørke.
Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,
20 Havde vi glemt vor Guds Navn, bredt Hænderne ud mod en fremmed Gud,
Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,
21 vilde Gud ej opspore det? Han kender jo Hjerternes Løn dom
Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.
22 nej, for din Skyld dræbes vi Dagen lang og regnes som Slagtekvæg!
А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.
23 Vågn op, hvi sover du, Herre? Bliv vågen, forstød ej for stedse!
Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.
24 Hvorfor vil du skjule dit Åsyn, glemme vor Nød og Trængsel?
Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?
25 Thi vor Sjæl ligger bøjet i Støvet, vort Legeme klæber ved Jorden.
Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.
26 Stå op og kom os til Hjælp, forløs os for din Miskundheds Skyld!
Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.
