Salme 4
1 (Til sangmesteren. Med strengespil. En salme af David.) Svar, når jeg råber, min Retfærds Gud! I Trængsel skaffede du mig Rum. Vær nådig og hør min Bøn!
Кад Те зовем чуј ме, Боже, правдо моја! У тескоби дај ми простор; смилуј се на ме и услиши молитву моју.
2 Hvor længe, I Mænd, skal min Ære skændes? Hvor længe vil I elske Tomhed, søge Løgn? (Sela)
Синови човечији! Докле ће слава моја бити у срамоти? Докле ћете љубити ништавило и тражити лажи?
3 Vid dog, at HERREN er mig underfuldt god; når jeg påkalder HERREN, hører han mig.
Знајте да Господ дивно чува светог свог; Господ чује кад Га зовем.
4 Vredes kun, men forsynd eder ikke, tænk efter på eders Leje og ti! (Sela)
Гневећи се не грешите; размислите у срцима својим на постељама својим, и утолите.
5 Bring rette Ofre og stol på HERREN!
Принесите жртву за правду, и уздајте се у Господа.
6 Mange siger: "Hvo bringer os Lykke?" Opløft på os dit Åsyns Lys!
Многи говоре: Ко ће нам показати шта је добро? Обрати к нама, Господе, светло лице своје.
7 HERRE, du skænked mit Hjerte en Glæde, større end deres, da Korn og Most flød over.
А мени си дао у срце радост већу него што је они имају, кад им роди пшеница и вино.
8 I Fred går jeg til Hvile og slumrer straks, thi, HERRE, du lader mig bo alene i Tryghed.
Ја мирно лежем и спавам; јер Ти, Господе, сам дајеш ми, те сам без страха.
