Salme 35
1 (Af David.) HERRE, træt med dem, der trætter med mig, strid imod dem, der strider mod mig,
Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.
2 grib dit Skjold og dit Værge, rejs dig og hjælp mig,
Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.
3 tag Spyd og Økse frem mod dem, der forfølger mig, sig til min Sjæl: "Jeg er din Frelse!"
Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.
4 Lad dem beskæmmes og blues, som vil mig til Livs, og de, der ønsker mig ondt, lad dem rødmende vige,
Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.
5 de blive som Avner for Vinden, og HERRENs Engel nedstøde dem,
Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.
6 deres Vej blive mørk og glat, og HERRENs Engel forfølge dem!
Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.
7 Thi uden Grund har de sat deres Garn for mig, gravet min Sjæl en Grav.
Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.
8 Lad Undergang uventet ramme ham, lad Garnet, han satte, hilde ham selv, lad ham falde i Graven.
Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.
9 Min Sjæl skal juble i HERREN, glædes ved hans Frelse,
А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.
10 alle mine Ledemod sige: "HERRE, hvo er som du, du, som frelser den arme fra hans Overmand, den arme og fattige fra Røveren!"
Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?
11 Falske Vidner står frem, de spørger mig om, hvad jeg ej kender til;
Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.
12 de lønner mig godt med ondt, min Sjæl er forladt.
Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.
13 Da de var syge, gik jeg i Sæk, med Faste spæged jeg mig, jeg bad med sænket Hoved,
Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.
14 som var det en Ven eller Broder; jeg gik, som sørged jeg over min Moder, knuget af Sorg.
Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.
15 Men nu jeg vakler, glæder de sig, de stimler sammen, Uslinger, fremmede for mig, stimler sammen imod mig, håner mig uden Ophør;
А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.
16 for min Venlighed dænger de mig med Hån, de skærer Tænder imod mig.
С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.
17 Herre, hvor længe vil du se til? Frels dog min Sjæl fra deres Brøl, min eneste fra Løver.
Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.
18 Jeg vil takke dig i en stor Forsamling, love dig blandt mange Folk.
Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.
19 Lad ej dem, som med Urette er mine Fjender, glæde sig over mig, lad ej dem, som hader mig uden Grund, sende spotske Blikke!
Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.
20 Thi de taler ej Fred mod de stille i Landet udtænker de Svig;
Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.
21 de spærrer Munden op imod mig og siger: "Ha, ha! Vi så det med egne Øjne!"
Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.
22 Du så det, HERRE, vær ikke tavs, Herre, hold dig ej borte fra mig;
Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.
23 rejs dig, vågn op for min Ret, for min Sag, min Gud og Herre,
Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.
24 døm mig efter din Retfærd HERRE, min Gud, lad dem ikke glæde sig over mig
Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.
25 Og sige i Hjertet: "Ha! som vi ønsked!" lad dem ikke sige: "Vi slugte ham!"
Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.
26 Til Skam og Skændsel blive enhver, hvem min Ulykke glæder; lad dem, der hovmoder sig over mig, hyldes i Spot og Spe.
Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.
27 Men de, der vil min Ret, lad dem juble og glæde sig, stadigen sige: "Lovet være HERREN, som under sin Tjener Fred!"
Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!
28 Min Tunge skal forkynde din Retfærd, Dagen igennem din Pris.
И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.
