< Salme 31 >
1 (Til sangmesteren. En salme af David.) HERRE, jeg lider på dig, lad mig aldrig i Evighed skuffes. Udfri mig i din Retfærd,
У Тебе се, Господе, уздам; немој ме оставити под срамотом довека, по правди својој избави ме.
2 du bøje dit Øre til mig; red mig i Hast og vær mig en Tilflugtsklippe, en Klippeborg til min Frelse;
Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми. Буди ми камени град, тврда ограда, где бих се спасао.
3 thi du er min Klippe og Borg. For dit Navns Skyld lede og føre du mig,
Јер си Ти камена гора моја и ограда моја, имена свог ради води ме и управљај мном.
4 fri mig fra Garnet, de satte for mig; thi du er min Tilflugt,
Извади ме из мреже коју ми тајно заместише; јер си Ти крепост моја.
5 i din Hånd befaler jeg min Ånd. Du forløser mig, HERRE, du tro faste Gud,
У Твоју руку предајем дух свој; избављао си ме, Господе, Боже истинити!
6 du hader dem, der bolder på Løgneguder. Men jeg, jeg stoler på HERREN,
Ненавидим оне који поштују пропадљиве идоле; ја се у Господа уздам.
7 jeg vil juble og glæde mig over din Miskundhed; thi du har set min Nød, agtet på min Sjælekvide.
Радоваћу се и веселити се о милости Твојој, кад погледаш на моју муку, познаш тугу душе моје,
8 Du gav mig ikke i Fjendens Hånd, men skaffede Rum for min Fod.
Не даш ме у руку непријатељу, поставиш ноге моје на пространом месту.
9 Vær mig nådig, HERRE, thi jeg er angst, af Kummer hentæres mit Øje, min Sjæl og mit Indre.
Смилуј се на ме, Господе; јер ме је туга, од јада изнеможе око моје, душа моја и срце моје;
10 Thi mit Liv svinder hen i Sorg, mine År i Suk, min Kraft er brudt for min Brødes Skyld, mine Ben hentæres.
Ишчиле у жалости живот мој, и године моје у уздисању; ослаби од муке крепост моја, и кости моје сасахнуше.
11 For alle mine Fjenders Skyld er jeg blevet til Spot, mine Naboers Gru, mine Keodinges Rædsel; de, der ser mig på Gaden, flygter for mig.
Од мноштва непријатеља својих постадох подсмех и суседима својим, и страшило знанцима својим; који ме виде на улици беже од мене.
12 Som en død er jeg gået dem at Minde, jeg er som et ødelagt Kar.
Заборављен сам као мртав, нема ме у срцима; ја сам као разбијен суд.
13 Thi mange hører jeg hviske, trindt om er Rædsel, når de holder Råd imod mig, pønser på at tage mit Liv.
Јер слушам грдњу од многих, од свуда страх, кад се договарају на ме, мисле ишчупати душу моју.
14 Men, HERRE, jeg stoler på dig; jeg siger: Du er min Gud,
А ја се, Господе, у Тебе уздам и велим: Ти си Бог мој.
15 mine Tider er i din Hånd. Red mig fra Fjenders Hånd, fra dem, der forfølger mig,
У Твојој су руци дани моји; отми ме из руку непријатеља мојих, и од оних, који ме гоне.
16 lad dit Ansigt lyse over din Tjener, frels mig i din Miskundhed.
Покажи светло лице своје слузи свом; спаси ме милошћу својом.
17 HERRE, lad mig ej blive til Skamme, jeg råber jo til dig, lad de gudløse blive til Skamme og synke tavse i Døden. (Sheol )
Господе! Немој ме оставити под срамотом; јер Тебе призивам. Нек се посраме безбожници, нека замукну и падну у пакао. (Sheol )
18 Lad de falske Læber forstumme, som taler frækt om den retfærdige med Hovmod og Foragt.
Нека онеме уста лажљива, која говоре на праведника обесно, охоло и с поругом.
19 Hvor stor er dog din Godhed, som du gemmer til dem, der frygter dig, over mod dem, der lider på dig, for Menneskebørnenes Øjne.
Како је много у Тебе добра, које чуваш за оне који Те се боје, и које дајеш онима који се у Те уздају пред синовима човечијим!
20 Du skjuler dem i dit Åsyns Skjul for Menneskers Stimmel; du gemmer dem i en Hytte for Tungers Kiv.
Сакриваш их под кров лица свог од буна људских; склањаш их под сен од свадљивих језика.
21 Lovet være HERREN, thi under fuld Miskundhed har han vist mig i en befæstet Stad.
Да је благословен Господ, што ми показа дивну милост као да ме уведе у тврд град!
22 Og jeg, som sagde i min Angst: "Jeg er bortstødt fra dine Øjne!" Visselig, du hørte min tryglende Røst, da jeg råbte til dig.
Ја рекох у сметњи својој: Одбачен сам од очију Твојих; али Ти чу молитвени глас мој кад Те призвах.
23 Elsk HERREN, alle hans fromme; de trofaste skærmer HERREN; men den, der handler i Hovmod, gengælder han mangefold.
Љубите Господа сви свети Његови; Господ држи веру; и увршено враћа онима који поступају охоло.
24 Fat Mod, eders Hjerte være stærkt, alle I, som bier på HERREN!
Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.