< Salme 22 >

1 (Til sangmesteren. Efter "morgenrødens hind". En salme af David.) Min Gud, min Gud, hvorfor har du forladt mig? Mit Skrig til Trods er Frelsen mig fjern.
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 Min Gud, jeg råber om Dagen, du svarer ikke, om Natten, men finder ej Hvile.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 Og dog er du den hellige, som troner på Israels Lovsange.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 På dig forlod vore Fædre sig, forlod sig, og du friede dem;
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 de råbte til dig og frelstes, forlod sig på dig og blev ikke til Skamme.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 Men jeg er en Orm og ikke en Mand, til Spot for Mennesker, Folk til Spe;
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 alle, der ser mig, håner mig, vrænger Mund og ryster på Hovedet:
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 "Han har væltet sin Sag på HERREN; han fri ham og frelse ham, han har jo Velbehag i ham."
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 Ja, du drog mig af Moders Liv, lod mig hvile trygt ved min Moders Bryst;
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 på dig blev jeg kastet fra Moders Skød, fra Moders Liv var du min Gud.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Vær mig ikke fjern, thi Trængslen er nær, og ingen er der, som hjælper!
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Stærke Tyre står omkring mig, Basans vældige omringer mig,
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 spiler Gabet op imod mig som rovgridske, brølende Løver.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 Jeg er som Vand, der er udgydt, alle mine Knogler skilles, mit Hjerte er blevet som Voks, det smelter i Livet på mig;
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 min Gane er tør som et Potteskår til Gummerne klæber min Tunge, du lægger mig ned i Dødens Støv.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 Thi Hunde står omkring mig, onde i Flok omringer mig, de har gennemboret mine Hænder og Fødder,
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 jeg kan tælle alle mine Ben; med Skadefryd ser de på mig.
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 Mine Klæder deler de mellem sig, om Kjortelen kaster de Lod.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 Men du, o HERRE, vær ikke fjern, min Redning, il mig til Hjælp!
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Udfri min Sjæl fra Sværdet, min eneste af Hundes Vold!
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Frels mig fra Løvens Gab, fra Vildoksens Horn! Du har bønhørt mig.
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 Dit Navn vil jeg kundgøre for mine Brødre, prise dig midt i Forsamlingen:
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 "I, som frygter HERREN, pris ham, ær ham; al Jakobs Æt, bæv for ham, al Israels Æt!
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 Thi han foragtede ikke, forsmåede ikke den armes Råb, skjulte ikke sit Åsyn for ham, men hørte, da han råbte til ham!"
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 Jeg vil synge din Pris i en stor Forsamling, indfri mine Løfter iblandt de fromme;
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 de ydmyge skal spise og mættes; hvo HERREN søger, skal prise ham; deres Hjerte leve for evigt!
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 Den vide Jord skal mærke sig det og omvende sig til HERREN, og alle Folkenes Slægter skal tilbede for hans Åsyn;
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 thi HERRENs er Riget, han er Folkenes Hersker.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 De skal tilbede ham alene, alle Jordens mægtige; de skal bøje sig for hans Åsyn, alle, der nedsteg i Støvet og ikke holdt deres Sjæl i Live.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 Ham skal Efterkommeme tjene; om HERREN skal tales til Slægten, der kommer;
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 de skal forkynde et Folk, der fødes, hans Retfærd. Thi han greb ind.
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.

< Salme 22 >