Salme 19
1 (Til sangmesteren. En salme af David.) Himlen forkynder Guds Ære, Hvælvingen kundgør hans Hænders værk.
Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.
2 Dag bærer Bud til Dag, Nat lader Nat det vide.
Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.
3 Uden Ord og uden Tale, uden at Lyden høres,
Нема језика, нити има говора, где се не би чуо глас њихов.
4 når Himlens Røst over Jorden vide, dens Tale til Jorderigs Ende. På Himlen rejste han Solen et Telt;
По свој земљи иде казивање њихово и речи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;
5 som en Brudgom går den ud af sit Kammer, er glad som en Helt ved at løbe sin Bane,
И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.
6 rinder op ved Himlens ene Rand, og dens Omløb når til den anden. Intet er skjult for dens Glød.
Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његовог; и нико није сакривен од топлоте његове.
7 HERRENs Lov er fuldkommen, kvæger Sjælen, HERRENs Vidnesbyrd holder, gør enfoldig viis,
Закон је Господњи савршен, крепи душу; сведочанство је Господње верно, даје мудрост невештоме.
8 HERRENs Forskrifter er rette, glæder Hjertet, HERRENs Bud er purt, giver Øjet Glans,
Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповест је Господња светла, просветљује очи.
9 HERRENs Frygt er ren, varer evigt, HERRENs Lovbud er Sandhed, rette til Hobe,
Страх је Господњи чист, остаје довека. Судови су Његови истинити, праведни свиколики.
10 kostelige fremfor Guld, ja fint Guld i Mængde, søde fremfor Honning og Kubens Saft.
Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из саћа.
11 Din Tjener tager og Vare på dem; at holde dem lønner sig rigt.
И слугу Твог они су просветлили; ко их држи има велику плату.
12 Hvo mærker selv, at han fejler? Tilgiv mig lønlige Brøst!
Ко ће знати све своје погрешке? Очисти ме и од тајних;
13 Værn også din Tjener mod frække, ej råde de over mig! Så bliver jeg uden Lyde og fri for svare Synder.
И од вољних сачувај слугу свог, да не овладају мноме. Тада ћу бити савршен и чист од великог преступа.
14 Lad min Munds Ord være dig til Behag, lad mit Hjertes Tanker nå frem for dit Åsyn, HERRE, min Klippe og min Genløser!
Да су Му речи уста мојих угодне, и помисао срца мог пред Тобом, Господе, крепости моја и Избавитељу мој!
