Salme 18
1 (Til sangmesteren. Af HERRENS tjener David, som sang HERREN denne sang, dengang HERREN havde frelst ham af alle hans fjenders og af Sauls hånd. Han sang: ) HERRE, jeg har dig hjerteligt kær, min Styrke!
Љубићу Те, Господе, крепости моја,
2 HERRE, min Klippe, min Borg. min Befrier, min Gud, mit Bjerg, hvortil jeg tyr, mit Skjold, mit Frelseshorn, mit Værn!
Господе, Граде мој, Заклоне мој, који се оборити не може, Избавитељу мој, Боже мој, Камена горо, на којој се не бојим зла, Штите мој, Роже спасења мог, Уточиште моје!
3 Jeg påkalder HERREN, den Højlovede, og frelses fra mine Fjender.
Призивам Господа, коме се клањати ваља, и опраштам се непријатеља својих.
4 Dødens Reb omsluttede mig, Ødelæggelsens Strømme forfærdede mig,
Обузеше ме смртне болести, и потоци неваљалих људи уплашише ме.
Опколише ме болести паклене, стегоше ме замке смртне. (Sheol h7585)
6 i min Vånde påkaldte jeg HERREN og råbte til min Gud. Han hørte min Røst fra sin Helligdom, mit Råb fandt ind til hans Ører!
У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.
7 Da rystede Jorden og skjalv, Bjergenes Grundvolde bæved og rysted, thi hans Vrede blussede op.
Затресе се и поколеба се земља, задрмаше се и померише из темеља горе, јер се Он разљути.
8 Røg for ud af hans Næse, fortærende Ild af hans Mund, Gløder gnistrede fra ham.
Подиже се дим од гнева Његовог, из уста Његових огањ, који прождире и живо угљевље одскакаше од Њега.
9 Han sænkede Himlen, steg ned med Skymulm under sine Fødder;
Сави небеса и сиђе. Мрак беше под ногама Његовим.
10 båret af Keruber fløj han, svæved på Vindens Vinger;
Седе на херувима и подиже се, и полете на крилима ветреним.
11 han omgav sig med Mulm som en Bolig, mørke Vandmasser, vandfyldte Skyer.
Од мрака начини себи кров, сеницу око себе, од мрачних вода, облака ваздушних.
12 Fra Glansen foran ham for der Hagl og Ildgløder gennem hans Skyer.
Од севања пред Њим кроз облаке Његове удари град и живо угљевље.
13 HERREN tordnede fra Himlen, den Højeste lod høre sin Røst, Hagl og Ildgløder.
Загрме на небесима Господ, и Вишњи пусти глас свој, град и живо угљевље.
14 Han udslyngede Pile, adsplittede dem, Lyn i Mængde og skræmmede dem.
Пусти стреле своје, и разметну их; силу муња, и расу их.
15 Vandenes Bund kom til Syne, Jordens Grundvolde blottedes ved din Trusel, HERRE, for din Vredes Pust.
И показаше се извори водени, и открише се темељи васиљени од претње Твоје, Господе, од дихања духа гнева Твог.
16 Han udrakte Hånden fra det høje og greb mig, drog mig op af de vældige Vande,
Тада пружи с висине руку, ухвати ме, извуче ме из воде велике.
17 frelste mig fra mine mægtige Fjender, fra mine Avindsmænd; de var mig for stærke.
Избави ме од непријатеља мог силног и од мојих ненавидника, кад беху јачи од мене.
18 På min Ulykkes Dag faldt de over mig, men HERREN blev mig til Værn.
Усташе на ме у дан невоље моје, али ми Господ би потпора.
19 Han førte mig ud i åbent Land, han frelste mig, thi han havde Behag i mig.
Изведе ме на пространо место, и избави ме, јер сам Му мио.
20 HERREN gengældte mig efter min Retfærd, lønned mig efter mine Hænders Uskyld;
Даде ми Господ по правди мојој, и за чистоту руку мојих дарива ме.
21 thi jeg holdt mig til HERRENs Veje, svigted i Gudløshed ikke min Gud
Јер се држах путева Господњих, и не одметнух се Бога свог,
22 hans Bud stod mig alle for Øje, hans Lov skød jeg ikke fra mig.
Него су сви закони Његови преда мном, и заповести Његове не уклањам од себе.
23 Ustraffelig var jeg for ham og vogtede mig for Brøde.
Бих Му веран, и чувах се од безакоња свог.
24 HERREN lønned mig efter min Retfærd, mine Hænders Uskyld, som stod ham for Øje!
Даде ми Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима Његовим.
25 Du viser dig from mod den fromme, retsindig mod den retsindige,
Са светима поступаш свето, с човеком верним верно,
26 du viser dig ren mod den rene og vrang mod den svigefulde.
С чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.
27 De arme giver du Frelse, hovmodiges Øjne Skam!
Јер Ти помажеш људима невољним, а очи поносите понижаваш.
28 Ja, min Lampe lader du lyse, HERRE, min Gud opklarer mit Mørke.
Ти распаљујеш видело моје; Господ мој просветљује таму моју.
29 Thi ved din Hjælp søndrer jeg Mure, ved min Guds Hjælp springer jeg over Volde.
С Тобом разбијам војску, и с Богом својим скачем преко зида.
30 Fuldkommen er Guds Vej, lutret er HERRENs Ord. Han er et Skjold for alle, der sætter deres Lid til ham.
Пут је Господњи веран, реч Господња чиста. Он је штит свима који се у Њ уздају.
31 Ja, hvem er Gud uden HERREN, hvem er en Klippe uden vor Gud,
Јер ко је Бог осим Господа, и ко је одбрана осим Бога нашег?
32 den Gud, der omgjorded mig med Kraft, jævnede Vejen for mig,
Овај Бог опасује ме снагом, и чини ми веран пут.
33 gjorde mine Fødder som Hindens og gav mig Fodfæste på Højene,
Даје ми ноге као у јелена, и на висине ставља ме.
34 oplærte min Hånd til Krig, så mine Arme spændte Kobberbuen!
Учи руке моје боју, и мишице моје чини да су лук од бронзе.
35 Du gav mig din Frelses Skjold, din højre støttede mig, din Nedladelse gjorde mig stor;
Ти ми дајеш штит спасења свог; десница Твоја држи ме, и милост Твоја чини ме велика.
36 du skaffede Plads for mine Skridt, mine Ankler vaklede ikke.
Ти шириш корак мој, те се не спотичу ноге моје.
37 Jeg jog mine Fjender, indhentede dem, vendte først om, da de var gjort til intet,
Терам непријатеље своје и стижем их, и не враћам се док их не истребим.
38 slog dem ned, så de ej kunde rejse sig, men lå faldne under min Fod.
Обарам их, и не могу устати, падају под ноге моје.
39 Du omgjorded mig med Kraft til Kampen, mine Modstandere tvang du i Knæ for mig;
Јер ме Ти опасујеш снагом за бој, и који устану на ме, обараш их преда мном.
40 du slog mine Fjender på Flugt, mine Avindsmænd rydded jeg af Vejen.
Непријатеља мојих плећи Ти ми обраћаш, и потирем ненавиднике своје.
41 De råbte, men ingen hjalp, til HERREN, han svared dem ikke.
Они вичу, али немају помагача, ка Господу, али их Он не слуша.
42 Jeg knuste dem som Støv for Vinden, fejed dem bort som Gadeskarn.
Расипам их као прах по ветру, као блато по улицама газим их.
43 Du friede mig af Folkekampe, du satte mig til Folkeslags Høvding; nu tjener mig ukendte Folk;
Ти ме избављаш од буне народне, постављаш ме да сам глава туђим племенима; народ ког не познавах, служи ми.
44 hører de om mig, lyder de mig, Udlandets Sønner kryber for mig;
По самом чувењу слушају ме, туђини покорни су ми.
45 Udlandets Sønner vansmægter, slæber sig frem af deres Skjul.
Туђини бледе, дрхћу у градовима својим.
46 HERREN lever, højlovet min Klippe, ophøjet være min Frelses Gud,
Жив је Господ, и да је благословен бранич мој! Да се узвиси Бог спасења мог,
47 den Gud, som giver mig Hævn, tvinger Folkeslag under min Fod
Бог, који ми даје освету, и покорава ми народе,
48 og frier mig fra mine vrede Fjender! Du ophøjer mig over mine Modstandere, fra Voldsmænd frelser du mig.
Који ме избавља од непријатеља, подиже ме над оне који устају на ме и од човека жестоког избавља ме!
49 HERRE, derfor priser jeg dig blandt Folkene og lovsynger dit Navn,
Тога ради хвалим Те, Господе, пред народима, и певам имену Твом,
50 du, som kraftig hjælper din Konge og viser din Salvede Miskundhed, David og hans Æt evindelig.
Који славно избављаш цара свог, и чиниш милост помазанику свом Давиду и наслеђу његовом довека.
