Salme 17
1 (En bøn af David.) HERRE, hør en retfærdig Sag, lyt til min Klage lån Øre til Bøn fra svigløse Læber!
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Fra dig skal min Ret udgå, thi hvad ret er, ser dine Øjne.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Prøv mit Hjerte, se efter om Natten, ransag mig, du finder ej Svig hos mig.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Ej synded min Mund, hvad end Mennesker gjorde; ved dine Læbers Ord vogted jeg mig for Voldsmænds Veje;
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 mine Skridt har holdt dine Spor, jeg vaklede ej på min Gang.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 Jeg råber til dig, thi du svarer mig, Gud, bøj Øret til mig, hør på mit Ord!
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Vis, dig underfuldt nådig, du Frelser for dem, der tyr til din højre for Fjender!
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Vogt mig som Øjestenen, skjul mig i dine Vingers Skygge
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 for gudløse, der øver Vold imod mig, glubske Fjender, som omringer mig;
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 de har lukket deres Hjerte med Fedt, deres Mund fører Hovmodstale.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 De omringer os, overalt hvor vi går, de sigter på at slå os til Jorden.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 De er som den rovgridske Løve, den unge Løve, der ligger på Lur.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Rejs dig, HERRE, træd ham i Møde, kast ham til Jorden, fri med dit Sværd min Sjæl fra den gudløses Vold,
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 fra Mændene, HERRE, med din Hånd, fra dødelige Mænd - lad dem få deres Del i levende Live! Fyld deres Bug med dit Forråd af Vrede, lad Børnene mættes dermed og efterlade deres Børn, hvad de levner!
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Men jeg skal i Retfærd skue dit Åsyn, mættes ved din Skikkelse, når jeg vågner.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
