< Salme 147 >

1 Halleluja! Ja, det er godt at lovsynge vor Gud, ja, det er lifligt, lovsang sømmer sig.
Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
2 Herren bygger Jerusalem, han samler de spredte af Israel,
Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
3 han læger dem, hvis Hjerte er sønderknust, og forbinder deres Sår;
Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
4 han fastsætter Stjemernes Tal og giver dem alle Navn.
Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
5 Vor Herre er stor og vældig, hans Indsigt er uden Mål;
Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
6 HERREN holder de ydmyge oppe, til Jorden bøjer han gudløse.
Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
7 Syng for HERREN med Tak, leg for vor Gud på Citer!
Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
8 Han dækker Himlen med Skyer, sørger for Regn til Jorden, lader Græs spire frem på Bjergene og Urter til Menneskers Brug;
Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
9 Føde giver han Kvæget og Ravneunger, som skriger;
Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
10 hans Hu står ikke til stærke Heste, han har ikke Behag i rapfodet Mand;
Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
11 HERREN har Behag i dem, der frygter ham, dem, der bier på hans Miskundhed.
Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
12 Lovpris HERREN, Jerusalem, pris, o Zion, din Gud!
Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
13 Thi han gør dine Portstænger stærke, velsigner dine Børn i din Midte;
Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
14 dine Landemærker giver han Fred, mætter dig med Hvedens Fedme;
Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
15 han sender sit Bud til Jorden, hastigt løber hans Ord,
Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
16 han lader Sne falde ned som Uld, som Aske spreder han Rim,
Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
17 som Brødsmuler sender han Hagl, Vandene stivner af Kulde fra ham;
Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
18 han sender sit Ord og smelter dem, de strømmer, når han rejser sit Vejr.
Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
19 Han kundgør sit Ord for Jakob, sine Vedtægter og Lovbud for Israel.
Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
20 Så gjorde han ikke mod andre Folk, dem kundgør han ingen Lovbud. Halleluja!
Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!

< Salme 147 >