Salme 141
1 (En Salme af David.) HERRE, jeg råber til dig, il mig til hjælp, hør min Røst, når jeg råber til dig;
Господе, вичем к Теби, похитај к мени, чуј глас мољења мог, кад вичем к Теби.
2 som Røgoffer, gælde for dig min Bøn, mine løftede Hænder som Aftenoffer!
Нек изађе молитва моја као кад пред лице Твоје, дизање руку мојих као принос, вечерњи.
3 HERRE, sæt Vagt ved min Mund, vogt mine Læbers Dør!
Постави, Господе, стражу код језика мог, чувај врата уста мојих.
4 Bøj ikke mit Hjerte til ondt, til at gøre gudløs Gerning sammen med Udådsmænd; deres lækre Mad vil jeg ikke smage.
Не дај срцу мом да застрани на зле помисли, да чини дела безбожна с људима који поступају неправедно; и да не окусим сладости њихове.
5 Slår en retfærdig mig, så er det Kærlighed; revser han mig, er det Olie for Hovedet, ej skal mit Hoved vise det fra sig, end sætter jeg min Bøn imod deres Ondskab.
Нека ме бије праведник, то је милост; нека ме кара, то је уље за главу моју; глава моја неће одбацити, ако ће и више; него је молитва моја против злоће њихове.
6 Ned ad Klippens Skrænter skal Dommerne hos dem styrtes, og de skal høre, at mine Ord er liflige.
Расуше се по каменим врлетима судије њихове, и чуше речи моје како су благе.
Као кад ко сече и теше, тако се разлетеше кости наше до чељусти паклених. (Sheol h7585)
8 Dog, mine Øjne er rettet på dig, o HERRE, Herre, på dig forlader jeg mig, giv ikke mit Liv til Pris!
Али су к Теби, Господе, Господе, управљене очи моје, у Тебе се уздам, немој одбацити душу моју.
9 Vogt mig for Fælden, de stiller for mig, og Udådsmændenes Snarer;
Сачувај ме од замке, коју ми метнуше, од лукавства оних, који чине безакоње.
10 lad de gudløse falde i egne Gram, medens jeg går uskadt videre.
Пашће у мреже своје безбожници, а ја ћу један проћи.
