< Salme 14 >
1 (Til sangmesteren. Af David.) Dårerne siger i Hjertet: "Der er ingen Gud!" Slet og afskyeligt handler de, ingen gør godt.
Рече безумник у срцу свом: Нема Бога; неваљали су, гадна су дела њихова; нема никога да добро твори.
2 HERREN skuer ned fra Himlen på Menneskens Børn for at se, om der findes en forstandig, nogen, der søger Gud.
Господ погледа с неба на синове човечије, да види има ли који разуман, тражи ли који Бога.
3 Afveget er alle, til Hobe fordærvet, ingen gør godt, end ikke een!
Сви су зашли, сви се покварили, нема никога добро да твори, нема ни једног.
4 Er alle de Udådsmænd da uden Forstand, der æder mit Folk, som åd de Brød, og ikke påkalder HERREN?
Зар се неће опаметити који чине безакоње, једу народ мој као што једу хлеб, не призивају Господа?
5 Af Rædsel gribes de da, thi Gud er i de retfærdiges Slægt.
Онде ће задрхтати од страха; јер је Господ у роду праведном.
6 Gør kun den armes Råd til Skamme, HERREN er dog hans Tilflugt.
Смејете се ономе што убоги ради; али Господ њега заклања.
7 Ak, kom dog fra Zion Israels Frelse! Når HERREN vender Folkets Skæbne, skal Jakob juble, Israel glædes!
Ко ће послати са Сиона помоћ Израиљу? Кад Господ поврати заробљени народ свој, онда ће се радовати Јаков и веселиће се Израиљ.