Salme 138

1 (Af David.) Jeg vil prise dig HERRE, at hele lovsynge dig for Guderne;

Славим Те, Господе, од свега срца свог, пред боговима певам Теби.

2 jeg vil tilbede, vendt mod dit hellige Tempel, og mere end alt vil jeg prise dit Navn for din Miskundheds og Trofastheds Skyld; thi du har herliggjort dit Ord.

Поклањам се пред светом црквом Твојом, и славим име Твоје, за доброту Твоју и за истину Твоју; јер си по сваком имену свом подигао реч своју.

3 Den Dag jeg råbte, svared du mig, du gav mig Mod, i min Sjæl kom Styrke.

У дан, у који зазвах, Ти си ме услишио, дунуо слободу у душу моју.

4 Alle Jordens Konger skal prise dig, HERRE, når de hører din Munds Ord,

Славиће Те, Господе, сви цареви земаљски, кад чују речи уста Твојих;

5 og synge om HERRENs Veje; thi stor er HERRENs Ære,

И певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња.

6 thi HERREN er ophøjet, ser til den ringe, han kender den stolte i Frastand.

Јер је висок Господ, и види ниског, и високог издалека познаје.

7 Går jeg i Trængsel, du værger mig Livet, mod Fjendernes Vrede udrækker du Hånden, din højre bringer mig Frelse.

Ако пођем у тузи, Ти ћеш ме оживети; на злоћу непријатеља мојих пружићеш руку своју и заклониће ме десница Твоја.

8 HERREN vil føre det igennem for mig, din Miskundhed, HERRE, varer evindelig. Opgiv ej dine Hænders Værk!

Господ ће свршити за мене. Господе! Милост је Твоја довека; дела руку својих не остављај.