< Salme 122 >
1 (Sang til Festrejserne. Af David.) Jeg frydede mig, da de sagde til mig: "Vi drager til HERRENs Hus!"
Возвеселихся о рекших мне: в дом Господень пойдем.
2 Så står vore Fødder da i dine Porte, Jerusalem,
Стояще бяху ноги нашя во дворех твоих, Иерусалиме.
3 Jerusalem bygget som Staden, hvor Folket samles;
Иерусалим зиждемый яко град, емуже причастие его вкупе.
4 thi did op drager Stammerne, HERRENs Stammer en Vedtægt for Israel om at prise HERRENs Navn.
Тамо бо взыдоша колена, колена Господня, свидение Израилево, исповедатися имени Господню:
5 Thi der står Dommersæder, Sæder for Davids Hus.
яко тамо седоша престоли на суд, престоли в дому Давидове.
6 Bed om Jerusalems Fred! Ro finde de, der elsker dig!
Вопросите же яже о мире Иерусалима: и обилие любящым тя.
7 Der råde Fred på din Mur, Tryghed i dine Borge!
Буди же мир в силе твоей, и обилие в столпостенах твоих.
8 For Brødres og Frænders Skyld vil jeg ønske dig Fred,
Ради братий моих и ближних моих глаголах убо мир о тебе.
9 for Herren vor Guds hus's skyld vil jeg søge dit bedste.
Дому ради Господа Бога нашего взысках благая тебе.