Salme 12

1 (Til sangmesteren. Efter den ottende. En salme af David.) HERRE, hjælp, thi de fromme er borte, svundet er Troskab blandt Menneskens Børn;

Помагај, Господе; јер неста светих, јер је мало верних међу синовима човечијим

2 de taler Løgn, den ene til den anden, med svigefulde Læber og tvedelt Hjerte.

Лаж говоре један другом, уснама лажљивим говоре из срца дволичног.

3 Hver svigefuld Læbe udrydde HERREN, den Tunge, der taler store Ord,

Истребиће Господ сва уста лажљива, језик величави,

4 dem, som siger: "Vor Tunge gør os stærke, vore Læber er med os, hvo er vor Herre?"

Људе, који говоре: Језиком смо јаки, уста су наша у нас, ко је господар над нама?

5 "For armes Nød og fattiges Suk vil jeg nu stå op", siger HERREN, "jeg frelser den, som man blæser ad."

Видећи страдање невољних и уздисање ништих, сад ћу устати, вели Господ, и избавити оног коме злобе

6 HERRENs Ord er rene Ord, det pure, syvfold lutrede Sølv.

Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

7 HERRE, du vogter os, værner os evigt mod denne Slægt.

Ти ћеш нас, Господе, одбранити, и сачувати нас од рода овог довека.

8 De gudløse færdes frit overalt, når Skarn ophøjes blandt Menneskens Børn.

Безбожници иду наоколо; кад се они подижу, срамоте се синови човечији.