Salme 109
1 (Til Sangmesteren. Af David. En Salme.) Du min Lovsangs Gud, vær ej tavs!
Боже, славо моја, немој ћутати,
2 Thi en gudløs, svigefuld Mund har de åbnet imod mig, taler mig til med Løgntunge,
Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 med hadske Ord omringer de mig og strider imod mig uden Grund;
Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 til Løn for min Kærlighed er de mig fjendske, skønt jeg er idel Bøn;
За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 de gør mig ondt for godt, gengælder min Kærlighed med Had.
Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Straf ham for hans Gudløshed, lad en Anklager stå ved hans højre,
Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 lad ham gå dømt fra Retten, hans Bøn blive regnet for Synd;
Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 hans Livsdage blive kun få, hans Embede tage en anden;
Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 hans Børn blive faderløse, hans Hustru vorde Enke;
Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 hans Børn flakke om og tigge, drives bort fra et øde Hjem;
Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Ågerkarlen rage efter alt, hvad han har, og fremmede rane hans Gods;
Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 ingen være langmodig imod ham, ingen ynke hans faderløse;
Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 hans Afkom gå til Grunde, hans Navn slettes ud i næste Slægt:
Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 lad hans Fædres Skyld ihukommes hos HERREN, lad ikke hans Moders Synd slettes ud,
Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 altid være de, HERREN for Øje; hans Minde vorde udryddet af Jorden,
Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 fordi det ej faldt ham ind at vise sig god, men han forfulgte den arme og fattige og den, hvis Hjerte var knust til Døde;
Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 han elsked Forbandelse, så lad den nå ham; Velsignelse yndede han ikke, den blive ham fjern!
Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 Han tage Forbandelse på som en Klædning, den komme som Vand i hans Bug, som Olie ind i hans Ben;
Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 den blive en Dragt, han tager på, et Bælte, han altid bærer!
Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 Det være mine Modstanderes Løn fra HERREN, dem, der taler ondt mod min Sjæl.
Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 Men du, o HERRE, min Herre, gør med mig efter din Godhed og Nåde, frels mig for dit Navns Skyld!
А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 Thi jeg er arm og fattig, mit Hjerte vånder sig i mig;
Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 som Skyggen, der hælder, svinder jeg bort, som Græshopper rystes jeg ud;
Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 af Faste vakler mine Knæ, mit Kød skrumper ind uden Salve;
Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 til Spot for dem er jeg blevet, de ryster på Hovedet, når de
Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Hjælp mig, HERRE min Gud, frels mig efter din Miskundhed,
Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 så de sander, det var din Hånd, dig, HERRE, som gjorde det!
Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Lad dem forbande, du vil velsigne, mine uvenner vorde til Skamme, din Tjener glæde sig;
Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 lad mine Fjender klædes i Skændsel, iføres Skam som en Kappe!
Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 Med min Mund vil jeg højlig takke HERREN, prise ham midt i Mængden;
Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 thi han står ved den fattiges højre at fri ham fra dem, der dømmer hans Sjæl.
Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.
