Salme 106
1 Halleluja! Lov Herren, thi han er god, thi hans miskundhed varer evindelig!
Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милост Његова.
2 Hvo kan opregne Herrens vældige gerninger, finde ord til at kundgøre al hans pris?
Ко ће исказати силу Господњу? Испричати сву славу Његову?
3 Salige de, der holder på ret, som altid øver retfærdighed!
Благо онима који држе истину и творе право свагда!
4 Husk os, Herre, når dit folk finder nåde, lad os få godt af din frelse,
Опомени ме се, Господе, по својој милости к народу свом; походи ме помоћу својом,
5 at vi må se dine udvalgtes lykke, glæde os ved dit folks glæde og med din arvelod prise vor lykke!
Да бих видео у добру изабране Твоје, веселио се у весељу народа Твог, хвалио се заједно с наследством Твојим.
6 Vi syndede som vore Fædre, handlede ilde og gudløst.
Згрешисмо с оцима својим, постасмо кривци, безаконици.
7 Vore Fædre i Ægypten ænsede ej dine Undere, kom ikke din store Miskundhed i Hu, stod den Højeste imod ved det røde Hav.
Оци наши у Мисиру не разумеше чудеса Твојих, не опомињаше се великих милости Твојих, и викаше крај мора, крај Црвеног Мора.
8 Dog frelste han dem for sit Navns Skyld, for at gøre sin Vælde kendt;
Али им Он поможе имена свог ради, да би показао силу своју.
9 han trued det røde Hav, og det tørrede ud, han førte dem gennem Dybet som gennem en Ørk;
Запрети Црвеном Мору, и пресахну; и преведе их преко бездане као преко пустиње;
10 han fried dem af deres Avindsmænds Hånd og udløste dem fra Fjendens Hånd;
И сачува их од руке ненавидникове, и избави их из руке непријатељеве.
11 Vandet skjulte dem, som trængte dem, ikke een blev tilbage af dem;
Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
12 da troede de på hans Ord og kvad en Sang til hans Pris.
Тада вероваше речима Његовим, и певаше Му хвалу.
13 Men de glemte snart hans Gerninger, biede ej på hans Råd;
Али брзо заборавише дела Његова, и не почекаше воље Његове.
14 de grebes af Attrå i Ørkenen, i Ødemarken fristed de Gud;
Полакомише се у пустињи, и стадоше кушати Бога у земљи где се не живи.
15 så gav han dem det, de kræved og sendte dem Lede i Sjælen.
Он испуни молбу њихову, али посла погибао на душу њихову.
16 De bar Avind mod Moses i Lejren, mod Aron, HERRENs hellige;
Позавидеше Мојсију и Арону, ког беше Господ осветио.
17 Jorden åbned sig, slugte Datan, lukked sig over Abirams Flok;
Раседе се земља, и прождре Датана и затрпа чету Авиронову.
18 Ilden rasede i deres Flok, Luen brændte de gudløse op.
И спали огањ чету њихову, и пламен сажеже безбожнике.
19 De lavede en Kalv ved Horeb og tilbad det støbte Billed;
Начинише теле код Хорива, и клањаху се кипу.
20 de byttede deres Herlighed bort for et Billed af en Okse, hvis Føde er Græs;
Мењаху славу своју на прилику вола, који једе траву.
21 de glemte Gud, deres Frelser, som øvede store Ting i Ægypten,
Заборавише Бога, Спаситеља свог, који је учинио велика дела у Мисиру,
22 Undere i Kamiternes Land, frygtelige Ting ved det røde Hav.
Дивна у земљи Хамовој, страшна на Црвеном Мору.
23 Da tænkte han på at udrydde dem, men Moses, hans udvalgte Mand, stilled sig i Gabet for hans Åsyn for at hindre, at hans Vrede lagde øde.
И хтеде их истребити, да Мојсије изабраник Његов не стаде као у раселини пред Њим, и не одврати јарост Његову да их не истреби.
24 De vraged det yndige Land og troede ikke hans Ord,
После не марише за земљу жељену, не вероваше речи Његовој.
25 men knurrede i deres Telte og hørte ikke på HERREN;
Побунише се у шаторима својим, не слушаше глас Господњи.
26 da løfted han Hånden og svor at lade dem falde i Ørkenen,
И Он подиже руку своју на њих, да их побије у пустињи,
27 splitte deres Sæd blandt Folkene, sprede dem rundt i Landene.
Да побије племе њихово међу народима, и расеје их по земљама.
28 De holdt til med Ba'al-Peor og åd af de dødes Ofre;
И присташе за Велфегором, и једоше принесено на жртву мртвима.
29 de krænked ham med deres Gerninger, og Plage brød løs iblandt dem.
И расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.
30 Da stod Pinehas frem og holdt Dom, og Plagen blev bragt til at standse,
И устаде Финес, и умилостиви, и престаде погибао.
31 og det regnedes ham til Retfærdighed fra Slægt til Slægt, evindelig.
И то му се прими у правду, од колена до колена довека.
32 De vakte hans Vrede ved Meribas Vand, og for deres Skyld gik det Moses ilde;
И разгневише Бога на води Мериви, и Мојсије пострада њих ради;
33 thi de stod hans Ånd imod, og han talte uoverlagte Ord.
Јер дотужише духу његовом, и погреши устима својим.
34 De udryddede ikke de Folk, som HERREN havde sagt, de skulde,
Не истребише народе, за које им је Господ рекао;
35 med Hedninger blandede de sig og gjorde deres Gerninger efter;
Него се помешаше с незнабошцима, и научише дела њихова.
36 deres Gudebilleder dyrkede de, og disse blev dem en Snare;
Стадоше служити идолима њиховим, и они им бише замка.
37 til Dæmonerne ofrede de, og det både Sønner og Døtre;
Синове своје и кћери своје приносише на жртву ђаволима.
38 de udgød uskyldigt Blod, deres Sønners og Døtres Blod, som de ofred til Kana'ans Guder, og Landet blev smittet ved Blod;
Проливаше крв праву; крв синова својих и кћери својих, које приношаху на жртву идолима хананским, и оскврни се земља крвним делима.
39 de blev urene ved deres Gerninger, bolede ved deres idrætter.
Оскврнише себе делима својим, и чинише прељубу поступањем својим.
40 Da blev HERREN vred på sit Folk og væmmedes ved sin Arv;
И плану гнев Господњи на народ Његов, и омрзну Му део Његов.
41 han gav dem i Folkenes Hånd, deres Avindsmænd blev deres Herrer;
И предаде их у руке незнабожачке, и ненавидници њихови стадоше господарити над њима.
42 deres Fjendervoldte dem Trængsel, de kuedes under deres Hånd.
Досађиваше им непријатељи њихови, и они бише покорени под власт њихову.
43 Han frelste dem Gang på Gang, men de stod egensindigt imod og sygnede hen i Brøden;
Много их је пута избављао, али Га они срдише намерама својим, и бише поништени за безакоње своје.
44 dog så han til dem i Trængslen, så snart han hørte dem klage;
Али Он погледа на невољу њихову, чувши тужњаву њихову,
45 han kom sin Pagt i Hu og ynkedes efter sin store Miskundhed;
И опомену се завета свог с њима, и покаја се по великој милости својој;
46 han lod dem finde Barmhjertighed hos alle, der tog dem til Fange.
И учини, те их стадоше жалити сви који их беху заробили.
47 Frels os, HERRE vor Gud, du samle os sammen fra Folkene, at vi må love dit hellige Navn, med Stolthed synge din Pris.
Спаси нас, Господе Боже наш, и покупи нас из незнабожаца, да славимо свето име Твоје, да се хвалимо Твојом славом!
48 Lovet være HERREN, Israels Gud, fra Evighed og til Evighed! Og alt Folket svare Amen!
Благословен Господ Бог Израиљев од века и довека! И сав народ нека каже: Амин! Алилуја!
