< Salme 105 >

1 Pris Herren, påkald hans navn, gør hans Gerninger kendte blandt Folkeslag!
Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
2 Syng og spil til hans Pris, tal om alle hans Undere;
Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова.
3 ros jer af hans hellige Navn, eders Hjerte glæde sig, I, som søger HERREN;
Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа.
4 spørg efter HERREN og hans magt, søg bestandig hans Åsyn;
Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка.
5 kom i Hu de Undere, han gjorde, hans Tegn og hans Munds Domme,
Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
6 I, hans Tjener Abrahams Sæd, hans udvalgte, Jakobs Sønner!
Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
7 Han, HERREN, er vor Gud, hans Domme når ud over Jorden;
Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
8 han ihukommer for evigt sin Pagt, i tusind Slægter sit Tilsagn,
Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена.
9 Pagten, han slutted med Abraham, Eden, han tilsvor Isak;
Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку.
10 han holdt den i Hævd som Ret for Jakob, en evig Pagt for Israel,
То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни,
11 idet han sagde: "Dig giver jeg Kana'ans Land som eders Arvelod."
Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
12 Da de kun var en liden Hob, kun få og fremmede der,
Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци.
13 og vandrede fra Folk til Folk, fra et Rige til et andet,
Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.
14 tillod han ingen at volde dem Men, men tugted for deres Skyld Konger
Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
15 "Rør ikke mine Salvede, gør ikke mine Profeter ondt!"
"Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."
16 Hungersnød kaldte han frem over Landet, hver Brødets Støttestav brød han;
И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну.
17 han sendte forud for dem en Mand, Josef solgtes som Træl;
Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.
18 de tvang hans Fødder med Lænker, han kom i Lænker af Jern,
Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,
19 indtil hans Ord blev opfyldt; ved HERRENs Ord stod han Prøven igennem.
Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га.
20 På Kongens Bud blev han fri, Folkenes Hersker lod ham løs:
Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га.
21 han tog ham til Herre for sit Hus, til Hersker over alt sit Gods;
Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше.
22 han styred hans Øverster efter sin Vilje og viste hans Ældste til Rette.
Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује.
23 Og Israel kom til Ægypten, Jakob boede som Gæst i Kamiternes Land.
Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
24 Han lod sit Folk blive såre frugtbart og stærkere end dets Fjender;
И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових.
25 han vendte deres Sind til Had mod sit Folk og til Træskhed imod sine Tjenere.
Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим.
26 Da sendte han Moses, sin Tjener, og Aron, sin udvalgte Mand;
Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог.
27 han gjorde sine Tegn i Ægypten og Undere i Kamiternes Land;
Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој.
28 han sendte Mørke, så blev det mørkt, men de ænsede ikke hans Ord;
Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој.
29 han gjorde deres Vande til Blod og slog deres Fisk ihjel;
Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
30 af Frøer vrimlede Landet, selv i Kongens Sale var de;
Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових.
31 han talede, så kom der Bremser og Myg i alt deres Land;
Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим.
32 han sendte dem Hagl for Regn og luende Ild i Landet;
Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
33 han slog både Vinstok og Figen og splintrede Træerne i deres Land;
И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим.
34 han talede, så kom der Græshopper, Springere uden Tal,
Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене;
35 de åd alt Græs i Landet, de åd deres Jords Afgrøde;
И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
36 alt førstefødt i Landet slog han, Førstegrøden af al deres Kraft;
И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог.
37 han førte dem ud med Sølv og Guld, ikke een i hans Stammer snubled
Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим.
38 Ægypterne glæded sig, da de drog bort, thi de var grebet af Rædsel for dem.
Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао.
39 Han bredte en Sky som Skjul og Ild til at lyse i Natten;
Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.
40 de krævede, han bragte Vagtler, med Himmelbrød mættede han dem;
Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни.
41 han åbnede Klippen, og Vand strømmede ud, det løb som en Flod i Ørkenen.
Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.
42 Thi han kom sit hellige Ord i Hu til Abraham, sin Tjener;
Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом.
43 han lod sit Folk drage ud med Fryd, sine udvalgte under Jubel;
И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
44 han gav dem Folkenes Lande, de fik Folkeslags Gods i Eje.
И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство.
45 Derfor skulde de holde hans Bud og efterkomme hans Love. Halleluja!
Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја.

< Salme 105 >