Salme 104
1 Min sjæl, lov Herren! Herren min Gud, du er såre stor! Du er klædt i Højhed og Herlighed,
Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
2 hyllet i Lys som en Kappe! Himlen spænder du ud som et Telt;
Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
3 du hvælver din Højsal i Vandene, gør Skyerne til din Vogn, farer frem på Vindens Vinger;
Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
4 Vindene gør du til Sendebud, Ildsluer til dine Tjenere!
Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
5 Du fæsted Jorden på dens Grundvolde, aldrig i Evighed rokkes den;
Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
6 Verdensdybet hylled den til som en Klædning, Vandene stod over Bjerge.
Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
7 For din Trusel flyede de, skræmtes bort ved din Tordenrøst,
Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
8 for op ad Bjerge og ned i Dale til det Sted, du havde beredt dem;
Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
9 du satte en Grænse, de ej kommer over, så de ikke igen skal tilhylle Jorden.
Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
10 Kilder lod du rinde i Dale, hen mellem Bjerge flød de;
Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
11 de læsker al Markens Vildt, Vildæsler slukker deres Tørst;
Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
12 over dem bygger Himlens Fugle, mellem Grenene lyder deres Kvidder.
На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
13 Fra din Højsal vander du Bjergene, Jorden mættes fra dine Skyer;
Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
14 du lader Græs gro frem til Kvæget og Urter til Menneskets Tjeneste, så du frembringer Brød af Jorden
Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
15 og Vin, der glæder Menneskets Hjerte, og lader Ansigtet glinse af Olie, og Brødet skal styrke Menneskets Hjerte.
И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
16 HERRENs Træer bliver mætte, Libanons Cedre, som han har plantet,
Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
17 hvor Fuglene bygger sig Rede; i Cypresser har Storken sin Bolig.
На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
18 Højfjeldet er for Stenbukken, Klipperne Grævlingens Tilflugt.
Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
19 Du skabte Månen for Festernes Skyld, Solen kender sin Nedgangs Tid;
Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
20 du sender Mørke, Natten kommer, da rører sig alle Skovens Dyr;
Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
21 de unge Løver brøler efter Rov, de kræver deres Føde af Gud.
Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
22 De sniger sig bort, når Sol står op, og lægger sig i deres Huler;
Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Mennesket går til sit Dagværk, ud til sin Gerning, til Kvæld falder på.
Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
24 Hvor mange er dine Gerninger, HERRE, du gjorde dem alle med Visdom; Jorden er fuld af, hvad du har skabt!
Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
25 Der er Havet, stort og vidt, der vrimler det uden Tal af Dyr, både små og store;
Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
26 Skibene farer der, Livjatan, som du danned til Leg deri.
Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
27 De bier alle på dig, at du skal give dem Føde i Tide;
Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
28 du giver dem den, og de sanker, du åbner din Hånd, og de mættes med godt.
Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
29 Du skjuler dit Åsyn, og de forfærdes; du tager deres Ånd, og de dør og vender tilbage til Støvet;
Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
30 du sender din Ånd, og de skabes, Jordens Åsyn fornyer du.
Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
31 HERRENs Herlighed vare evindelig, HERREN glæde sig ved sine Værker!
Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
32 Et Blik fra ham, og Jorden skælver, et Stød fra ham, og Bjergene ryger
Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
33 Jeg vil synge for HERREN, så længe jeg lever, lovsynge min Gud, den Tid jeg er til.
Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
34 Min Sang være ham til Behag, jeg har min Glæde i HERREN.
Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
35 Måtte Syndere svinde fra Jorden og gudløse ikke mer være til! Min Sjæl, lov HERREN! Halleluja!
Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
