Salme 102
1 (Bøn af en elendig, når hans Kraft svigter, og han udøser sin Klage for HERREN.) HERRE, lyt til min bøn, lad mit råb komme til dig,
Господе! Чуј молитву моју, и вика моја нек изађе преда Те.
2 skjul dog ikke dit Åsyn for mig; den Dag jeg stedes i Nød, bøj da dit Øre til mig; når jeg kalder, så skynd dig og svar mig!
Немој одвратити лице своје од мене; у дан кад сам у невољи пригни к мени ухо своје, у дан кад Те призивам, похитај, услиши ме.
3 Thi mine Dage svinder som Røg, mine Ledemod brænder som Ild;
Јер прођоше као дим дани моји, кости моје као топионица огореше.
4 mit Hjerte er svedet og - visnet som Græs, thi jeg glemmer at spise mit Brød.
Покошено је као трава и посахло срце моје, да заборавих јести хлеб свој.
5 Under min Stønnen klæber mine Ben til Huden;
Од уздисања мог приону кост моја за месо моје.
6 jeg ligner Ørkenens Pelikan, er blevet som Uglen på øde Steder;
Постадох као гем у пустињи; ја сам као сова на зидинама.
7 om Natten ligger jeg vågen og jamrer så ensom som Fugl på Taget;
Не спавам, и седим као птица без друга на крову.
8 mine Fjender håner mig hele Dagen; de der spotter mig, sværger ved mig.
Сваки дан руже ме непријатељи моји, и који су се помамили на мене, мном се уклињу.
9 Thi Støv er mit daglige Brød, jeg blander min Drik med Tårer
Једем пепео као хлеб, и пиће своје растварам сузама.
10 over din Harme og Vrede, fordi du tog mig og slængte mig bort;
Од гнева Твог и срдње Твоје; јер подигавши ме бацио си ме.
11 mine Dage hælder som Skyggen, som Græsset visner jeg hen.
Дани су моји као сен, који пролази, и ја као трава осуших се.
12 Men du troner evindelig, HERRE, du ihukommes fra Slægt til Slægt;
А Ти, Господе, остајеш довека, и спомен Твој од колена до колена.
13 du vil rejse dig og forbarme dig over Zion, når Nådens Tid, når Timen er inde;
Ти ћеш устати, смиловаћеш се на Сион, јер је време смиловати се на њ, јер је дошло време;
14 thi dine Tjenere elsker dets Sten og ynkes over dets Grushobe.
Јер слугама Твојим омиле и камење његово, и прах његов жале.
15 Og HERRENs Navn skal Folkene frygte, din Herlighed alle Jordens Konger;
Тада ће се незнабошци бојати имена Господњег, и сви цареви земаљски славе Његове;
16 thi HERREN opbygger Zion, han lader sig se i sin Herlighed;
Јер ће Господ сазидати Сион, и јавити се у слави својој;
17 han vender sig til de hjælpeløses Bøn, lader ej deres Bøn uænset.
Погледаће на молитву оних који немају помоћи, и неће се оглушити молбе њихове.
18 For Efterslægten skal det optegnes, af Folk, der skal fødes, skal prise HERREN;
Написаће се ово потоњем роду, и народ наново створен хвалиће Господа.
19 thi han ser ned fra sin hellige Højsal, HERREN skuer ned fra Himmel til Jord
Што је приникао са свете висине своје, Господ погледао с неба на земљу.
20 for at høre de fangnes Stønnen og give de dødsdømte Frihed,
Да чује уздисање сужњево, и одреши синове смртне;
21 at HERRENs Navn kan forkyndes i Zion, hans - Pris i Jerusalem,
Да би казивали на Сиону име Господње и хвалу Његову у Јерусалиму,
22 når Folkeslag og Riger til Hobe samles for at tjene HERREN.
Кад се скупе народи и царства да служе Господу.
23 Han lammed min Kraft på Vejen, forkorted mit Liv.
Строшио је на путу крепост моју, скратио дане моје.
24 Jeg siger: Min Gud, tag mig ikke bort i Dagenes Hælvt! Dine År er fra Slægt til Slægt.
Рекох: Боже мој! Немој ме узети у половини дана мојих. Твоје су године од колена до колена.
25 Du grundfæsted fordum Jorden, Himlene er dine Hænders Værk;
Давно си поставио земљу, и небеса су дело руку Твојих.
26 de falder, men du består, alle slides de op som en Klædning;
То ће проћи, а Ти ћеш остати; све ће то као хаљина оветшати, као хаљину променићеш их и промениће се.
27 som Klæder skifter du dem; de skiftes, men du er den samme, og dine År får aldrig Ende!
Али Ти си тај исти и године Твоје неће истећи.
28 Dine Tjeneres Børn fæster Bo, deres Sæd skal bestå for dit Åsyn.
Синови ће слуга Твојих живети, и семе ће се њихово утврдити пред лицем Твојим.
