< Salme 10 >

1 Hvorfor står du så fjernt, o Herre, hvi dølger du dig i Trængselstider?
Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2 Den gudløse jager i Hovmod den arme, fanger ham i de Rænker, han spinder;
С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3 thi den gudløse praler af sin Sjæls Attrå, den gridske forbander, ringeagter HERREN.
Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4 Den gudløse siger i Hovmod: "Han hjemsøger ej, der er ingen Gud"; det er alle hans Tanker.
Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
5 Dog altid lykkes hans Vej, højt over ham går dine Domme; han blæser ad alle sine Fjender.
Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6 Han siger i Hjertet: "Jeg rokkes ej, kommer ikke i Nød fra Slægt til Slægt."
У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7 Hans Mund er fuld af Banden og Svig og Vold, Fordærv og Uret er under hans Tunge;
Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8 han lægger sig på Lur i Landsbyer, dræber i Løn den skyldfri, efter Staklen spejder hans Øjne;
Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
9 han lurer i Skjul som Løve i Krat, på at fange den arme lurer han, han fanger den arme ind i sit Garn;
Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10 han dukker sig, sidder på Spring, og Staklerne falder i hans Kløer.
Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11 Han siger i Hjertet: "Gud glemmer, han skjuler sit Åsyn; han ser det aldrig."
Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
12 Rejs dig, HERRE! Gud, løft din Hånd, de arme glemme du ikke!
Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13 Hvorfor skal en gudløs spotte Gud, sige i Hjertet, du hjemsøger ikke?
Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14 Du skuer dog Møje og Kvide, ser det og tager det i din Hånd; Staklen tyr hen til dig, du er den faderløses Hjælper.
Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15 Knus den ondes, den gudløses Arm, hjemsøg hans Gudløshed, så den ej findes!
Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16 HERREN er Konge evigt og altid, Hedningerne er ryddet bort af hans Land;
Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17 du har hørt de ydmyges Ønske, HERRE, du styrker deres Hjerte, vender Øret til
Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18 for at skaffe fortrykte og faderløse Ret. Ikke skal dødelige mer øve Vold.
Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.

< Salme 10 >