Ordsprogene 8
1 Mon ikke Visdommen kalder, løfter Indsigten ikke sin røst?
Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
2 Oppe på Høje ved Vejen, ved Korsveje træder den frem;
Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
3 ved Porte, ved Byens Udgang, ved Dørenes Indgang råber den:
Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
4 Jeg kalder på eder, I Mænd, løfter min Røst til Menneskens Børn.
Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
5 I tankeløse, vind jer dog Klogskab, I Tåber, så få dog Forstand!
Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
6 Hør, thi jeg fører ædel Tale, åbner mine Læber med retvise Ord;
Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
7 ja, Sandhed taler min Gane, gudløse Læber er mig en Gru.
Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
8 Rette er alle Ord af min Mund, intet er falskt eller vrangt;
Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
9 de er alle ligetil for den kloge, retvise for dem der vandt Indsigt
Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
10 Tag ved Lære, tag ikke mod Sølv, tag mod Kundskab fremfor udsøgt Guld;
Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
11 thi Visdom er bedre end Perler, ingen Skatte opvejer den
Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
12 Jeg, Visdom, er Klogskabs Nabo og råder over Kundskab og Kløgt.
Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
13 HERRENs Frygt er Had til det onde. Jeg hader Hovmod og Stolthed, den onde Vej og den falske Mund.
Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
14 Jeg ejer Råd og Visdom, jeg har Forstand, jeg har Styrke.
Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
15 Ved mig kan Konger styre og Styresmænd give retfærdige Love;
Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
16 ved mig kan Fyrster råde og Stormænd dømme Jorden.
Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
17 Jeg elsker dem, der elsker mig, og de, der søger mig, finder mig.
Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
18 Hos mig er der Rigdom og Ære, ældgammelt Gods og Retfærd.
У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
19 Min Frugt er bedre end Guld og Malme, min Afgrøde bedre end kosteligt Sølv.
Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
20 Jeg vandrer på Retfærds Vej. midt hen ad Rettens Stier
Путем праведним ходим, посред стаза правице,
21 for at tildele dem, der elsker mig, Gods og fylde deres Forrådshuse.
Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
22 Mig skabte HERREN først blandt sine Værker, i Urtid, førend han skabte andet;
Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
23 jeg blev frembragt i Evigheden, i Begyndelsen, i Jordens tidligste Tider;
Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
24 jeg fødtes, før Verdensdybet var til, før Kilderne, Vandenes Væld, var til;
Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
25 førend Bjergene sænkedes, før Højene fødtes jeg,
Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
26 førend han skabte Jord og Marker, det første af Jordsmonnets Støv.
Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
27 Da han grundfæsted Himlen, var jeg hos ham, da han satte Hvælv over Verdensdybet.
Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
28 Da han fæstede Skyerne oventil og gav Verdensdybets Kilder deres faste Sted,
Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
29 da han satte Havet en Grænse, at Vandene ej skulde bryde hans Lov, da han lagde Jordens Grundvold,
Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
30 da var jeg Fosterbarn hos ham, hans Glæde Dag efter Dag; for hans Åsyn leged jeg altid,
Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
31 leged på hans vide Jord og havde min Glæde af Menneskens Børn.
Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
32 Og nu, I Sønner, hør mig! Vel den, der vogter på mine Veje!
Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
33 Hør på Tugt og bliv vise, lad ikke hånt derom!
Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
34 Lykkelig den, der hører på mig, så han daglig våger ved mine Døre og vogter på mine Dørstolper.
Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
35 Thi den, der ftnder mig; finder Liv og opnår Yndest hos HERREN;
Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
36 men den, som mister mig, skader sig selv; enhver, som hader mig, elsker Døden.
А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
