Ordsprogene 7
1 Min Søn, vogt dig mine Ord, mine bud må du gemme hos dig;
Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.
2 vogt mine bud, så skal du leve, som din Øjesten vogte du, hvad jeg har lært dig;
Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.
3 bind dem om dine Fingre, skriv dem på dit Hjertes Tavle,
Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.
4 sig til Visdommen: "Du er min Søster!" og kald Forstanden Veninde,
Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,
5 at den må vogte dig for Andenmands Hustru, en fremmed Kvinde med sleske Ord.
Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.
6 Thi fra mit Vindue skued jeg ud, jeg kigged igennem mit Gitter;
Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,
7 og blandt de tankeløse så jeg en Yngling, en uden Vid blev jeg var blandt de unge;
И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,
8 han gik på Gaden tæt ved et Hjørne, skred frem på Vej til hendes Hus
Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,
9 i Skumringen henimod Aften, da Nat og Mørke brød frem.
У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;
10 Og se, da møder Kvinden ham i Skøgedragt, underfundig i Hjertet;
А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,
11 løssluppen, ustyrlig er hun, hjemme fandt hendes Fødder ej Ro;
Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,
12 snart på Gader, snart på Torve, ved hvert et Hjørne lurer hun; -
Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.
13 hun griber i ham og kysser ham og siger med frække Miner;
И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:
14 "Jeg er et Takoffer skyldig og indfrier mit Løfte i Dag,
Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;
15 gik derfor ud for at møde dig, søge dig, og nu har jeg fundet dig!
Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.
16 Jeg har redt mit Leje med Tæpper, med broget ægyptisk Lærred
Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.
17 jeg har stænket min Seng med Myrra, med Aloe og med Kanelbark;
Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.
18 kom, lad os svælge til Daggry i Vellyst, beruse os i Elskovs Lyst!
Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.
19 Thi Manden er ikke hjemme, - på Langfærd er han draget;
Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,
20 Pengepungen tog han med, ved Fuldmåne kommer han hjem!"
Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.
21 Hun lokked ham med mange fagre Ord, forførte ham med sleske Læber;
Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.
22 tankeløst følger han hende som en Tyr, der føres til Slagtning, som en Hjort, der løber i Nettet,
Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,
23 til en Pil gennemborer dens Lever, som en Fugl, der falder i Snaren, uden at vide, det gælder dens Liv.
Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.
24 Hør mig da nu, min Søn, og lyt til min Munds Ord!
Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.
25 Ej bøje du Hjertet til hendes Veje, far ikke vild på hendes Stier;
Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.
26 thi mange ligger slagne, hvem hun har fældet, og stor er Hoben, som hun slog ihjel.
Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.
