< Ordsprogene 6 >

1 Min Søn: har du borget for din næste og givet en anden Håndslag,
Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,
2 er du fanget ved dine Læber og bundet ved Mundens Ord,
Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.
3 gør så dette, min Søn, og red dig, nu du er kommet i Næstens Hånd: Gå hen uden Tøven, træng ind på din Næste;
Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.
4 und ikke dine Øjne Søvn, ej heller dine Øjenlåg Hvile,
Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.
5 red dig som en Gazel af Snaren, som en Fugl af Fuglefængerens Hånd.
Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.
6 Gå hen til Myren, du lade, se dens Færd og bliv viis.
Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.
7 Skønt uden Fyrste, Foged og Styrer,
Нема вођу ни управитеља ни господара;
8 sørger den dog om Somren for Æde og sanker sin Føde i Høst.
И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.
9 Hvor længe vil du ligge, du lade, når står du op af din Søvn?
Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?
10 Lidt Søvn endnu, lidt Blund, lidt Hvile med samlagte Hænder:
Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,
11 som en Stimand kommer da Fattigdom over dig, Trang som en skjoldvæbnet Mand.
У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.
12 En Nidding, en ussel Mand er den, som vandrer med Falskhed i Munden,
Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;
13 som blinker med Øjet, skraber med Foden og giver Tegn med Fingrene,
Намигује очима, говори ногама, показује прстима;
14 som smeder Rænker i Hjertet og altid kun ypper Kiv;
Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.
15 derfor kommer hans Undergang brat, han knuses på Stedet, kan ikke læges.
Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.
16 Seks Ting hader HERREN, syv er hans Sjæl en Gru:
На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:
17 Stolte Øjne, Løgnetunge, Hænder, der udgyder uskyldigt Blod,
Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,
18 et Hjerte, der udtænker onde Råd, Fødder, der haster og iler til ondt,
Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,
19 falsk Vidne, der farer med Løgn, og den, som sætter Splid mellem Brødre.
Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.
20 Min Søn, tag Vare på din Faders Bud, opgiv ikke din Moders Belæring,
Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.
21 bind dem altid på dit Hjerte, knyt dem fast om din Hals;
Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.
22 på din Vandring lede den dig, på dit Leje vogte den dig, den tale dig til, når du vågner;
Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;
23 thi Budet er en Lygte, Læren Lys, og Tugtens Revselse Livets Vej
Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;
24 for at vogte dig for Andenmands Hustru, for fremmed Kvindes sleske Tunge!
Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.
25 Attrå ej i dit Hjerte hendes Skønhed, hendes Blik besnære dig ej!
Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.
26 Thi en Skøge får man blot for et Brød, men Andenmands Hustru fanger dyrebar Sjæl.
Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.
27 Kan nogen bære Ild i sin Brystfold, uden at Klæderne brænder?
Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?
28 Kan man vandre på glødende Kul, uden at Fødderne svides?
Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?
29 Så er det at gå ind til sin Næstes Hustru; ingen, der rører hende, slipper for Straf.
Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.
30 Ringeagter man ikke Tyven, når han stjæler fot at stille sin Sult?
Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;
31 Om han gribes, må han syvfold bøde og afgive alt sit Huses Gods.
Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.
32 Afsindig er den, der boler med hende, kun en Selvmorder handler så;
Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;
33 han opnår Hug og Skændsel, og aldrig udslettes hans Skam.
Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.
34 Thi Skinsyge vækker Mandens Vrede, han skåner ikke på Hævnens Dag;
Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;
35 ingen Bøde tager han god; store Tilbud rører ham ikke.
Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.

< Ordsprogene 6 >