Ordsprogene 5
1 Mærk dig, min Søn, min Visdom, bøj til min Indsigt dit Øre,
Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2 at Kløgt må våge øver dig, Læbernes kundskab vare på dig.
Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3 Thi af Honning drypper den fremmedes Læber, glattere end Olie er hendes Gane;
Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4 men til sidst er hun besk som Malurt, hvas som tveægget Sværd;
Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени. (Sheol h7585)
6 hun følger ej Livets Vej, hendes Spor er bugtet, hun ved det ikke.
Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7 Hør mig da nu, min Søn, vig ikke fra min Munds Ord!
Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8 Lad din Vej være langt fra hende, kom ej hendes Husdør nær,
Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9 at du ikke må give andre din Ære, en grusom Mand dine År.
Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10 at ikke dit Gods skal mætte fremmede, din Vinding ende i Andenmands Hus,
Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11 så du gribes af Anger til sidst, når dit Kød og Huld svinder hen,
И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12 og du siger: "Ak, at jeg hadede Tugt, at mit Hjerte lod hånt om Revselse,
И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13 så jeg ikke lød mine Læreres Røst, ej bøjed mit Øre til dem, som lærte mig!
И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14 Nær var jeg kommet i alskens Ulykke midt i Forsamling og Menighed!"
Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15 Drik Vand af din egen Cisterne og rindende Vand af din Brønd;
Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16 lad ej dine Kilder flyde på Gaden, ej dine Bække på Torvene!
Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17 Dig skal de tilhøre, dig alene, ingen fremmed ved Siden af dig!
Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18 Velsignet være dit Væld, og glæd dig ved din Ungdoms Hustru,
Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19 den elskelige Hind, den yndige Gazel; hendes Elskov fryde dig stedse, berus dig altid i hendes Kærlighed!
Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20 Hvi beruser du dig, min Søn, i en fremmed og tager en andens Hustru i Favn?
А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21 Thi for HERRENs Øjne er Menneskets Veje, grant følger han alle dets Spor;
Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22 den gudløse fanges af egen Brøde og holdes fast i Syndens Reb;
Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23 han dør af Mangel på Tugt, går til ved sin store Dårskab.
Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
