< Ordsprogene 27 >
1 Ros dig ikke af Dagen i Morgen, du ved jo ikke, hvad Dag kan bringe.
Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
2 Lad en anden rose dig, ikke din Mund, en fremmed, ikke dine egne Læber.
Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
3 Sten er tung, og Sand vejer til, men tung fremfor begge er Dårers Galde.
Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
4 Vrede er grum, og Harme skummer, men Skinsyge, hvo kan stå for den?
Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
5 Hellere åbenlys Revselse end Kærlighed, der skjules.
Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6 Vennehånds Hug er ærligt mente, Avindsmands Kys er mange.
Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
7 Den mætte vrager Honning, alt beskt er sødt for den sultne.
Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
8 Som Fugl, der må fly fra sin Rede, er Mand, der må fly fra sit Hjem:
Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
9 Olie og Røgelse fryder Sindet, men Sjælen sønderslides af Kummer.
Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
10 Slip ikke din Ven og din Faders Ven, gå ej til din Broders Hus på din Ulykkes Dag. Bedre er Nabo ved Hånden end Broder i det fjerne.
Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
11 Vær viis, min Søn, og glæd mit Hjerte, at jeg kan svare den, der smæder mig.
Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
12 Den kloge ser Faren og søger i Skjul, tankeløse går videre og bøder,
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13 Tag hans Klæder, han borged for en anden, pant ham for fremmedes Skyld!
Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14 Den, som årle højlydt velsigner sin Næste, han får det regnet for Banden.
Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
15 Ustandseligt Tagdryp en Regnvejrsdag og trættekær Kvinde ligner hinanden;
Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16 den, som vil skjule hende, skjuler Vind, og hans højre griber i Olie.
Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17 Jern skærpes med Jern, det ene Menneske skærper det andet.
Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
18 Røgter man et Figentræ, spiser man dets Frugt; den, der vogter sin Herre, æres.
Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
19 Som i Vandspejlet Ansigt møder Ansigt, slår Menneskehjerte Menneske i Møde.
Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
20 Dødsrige og Afgrund kan ikke mættes, ej heller kan Menneskens Øjne mættes. (Sheol )
Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите. (Sheol )
21 Digel til Sølv og Ovn til Guld, efter sit Ry bedømmes en Mand.
Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
22 Om du knuste en Dåre i Morter med Støder midt imellem Gryn, hans Dårskab veg dog ej fra ham.
Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23 Mærk dig, hvorledes dit Småkvæg ser ud, hav Omhu for dine Hjorde;
Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24 thi Velstand varer ej evigt, Rigdom ikke fra Slægt til Slægt;
Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
25 er Sommergræsset svundet, Grønt spiret frem, og sankes Bjergenes Urter,
Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26 da har du Lam til at give dig Klæder og Bukke til at købe en Mark,
Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
27 Gedemælk til Mad for dig og dit Hus, til Livets Ophold for dine Piger.
И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.