Ordsprogene 25
1 Følglende er også ordsprog af SALOMO, som Kong Ezekias af Judas Mænd samlede.
И ово су приче Соломунове које сабраше људи Језекије цара Јудиног.
2 Guds Ære er det at skjule en Sag, Kongers Ære at granske en Sag.
Слава је Божија скривати ствар, а слава је царска истраживати ствар.
3 Himlens Højde og Jordens Dybde og Kongers Hjerte kan ingen granske.
Висина небу и дубина земљи и срце царевима не може се досегнути.
4 Når Slagger fjernes fra Sølv, så bliver det hele lutret;
Узми од сребра троску, и изаћи ће ливцу заклад.
5 når gudløse fjernes fra Koogen, grundfæstes hans Trone ved Retfærd.
Узми безбожника испред цара, и утврдиће се правдом престо његов.
6 Bryst dig ikke for Kongen og stil dig ikke på de stores Plads;
Не величај се пред царем и не стај на место где стоје властељи.
7 det er bedre, du får Bud: "Kom heropl" end man flytter dig ned for en Stormands Øjne. Hvad end dine Øjne har set,
Јер је боље да ти се каже: Ходи горе, него да те понизе пред кнезом да видиш својим очима.
8 skrid ikke til Trætte straks; thi hvad vil du siden gøre, når din Næste gør dig til Skamme?
Не иди одмах да се преш, гледај шта би чинио напослетку ако би те осрамотио ближњи твој.
9 Før Sagen med din Næste til Ende, men røb ej Andenmands Hemmelighed
Расправи ствар своју с ближњим својим, али туђе тајне не откривај,
10 thi ellers vil den, der bører det, smæde dig og dit onde Rygte aldrig dø hen.
Да те не би псовао ко чује, и срамота твоја да не би остала на теби.
11 Æbler af Guld i Skåle af Sølv er Ord, som tales i rette Tid.
Златне јабуке у сребрним судима јесу згодне речи.
12 En Guldring, et gyldent Smykke er revsende Vismand for lyttende Øre.
Златна је гривна и накит од најбољег злата мудри карач ономе који слуша.
13 Som kølende Sne en Dag i Høst er pålideligt Bud for dem, der sender ham; han kvæger sin Herres Sjæl.
Веран је посланик као студен снежна о жетви онима који га пошаљу, и расхлађује душу својим господарима.
14 Som Skyer og Blæst uden Regn er en Mand, der skryder med skrømtet Gavmildhed.
Ко се хвали даром лажним, он је као облаци и ветар без дажда.
15 Ved Tålmod overtales en Dommer, mild Tunge sønderbryder Ben.
Стрпљењем се ублажава кнез, и мек језик ломи кости.
16 Finder du Honning, så spis til Behov, at du ikke bliver mæt og igen spyr den ud.
Кад нађеш мед, једи колико ти је доста, да не би наједавши га се избљувао га.
17 Sæt sjældent din Fod i din Næstes Hus, at han ej får for meget af dig og ledes.
Ретко нека ти нога ступа у кућу ближњег твог, да не би наситивши се тебе омрзао на те.
18 Som Stridsøkse, Sværd og hvassen Pil er den, der vidner falsk mod sin Næste.
Ко год говори лажно сведочанство на ближњег свог, он је као маљ и мач и оштра стрела.
19 Som ormstukken Tand og vaklende Fod er troløs Mand på Trængselens Dag.
Уздање је у неверника у невољи зуб сломљен и нога уганута.
20 Som at lægge Frakken, når det er Frost, og hælde surt over Natron, så er det at synge for mismodig Mand.
Ко пева песме жалосном срцу, он је као онај који свлачи хаљину на зими, и као оцат на салитру.
21 Sulter din Fjende, så giv ham at spise, tørster han, giv ham at drikke;
Ако је гладан ненавидник твој, нахрани га хлеба, и ако је жедан напој га воде.
22 da sanker du gloende Kul på hans Hoved, og HERREN lønner dig for det.
Јер ћеш живо угљевље згрнути на главу његову, и Господ ће ти платити.
23 Nordenvind fremkalder Regn, bagtalende Tunge vrede Miner.
Северни ветар носи дажд, а потајни језик лице срдито.
24 Hellere bo i en Krog på Taget end fælles Hus med trættekær Kvinde.
Боље је седети у углу од крова него са женом свадљивом у кући заједничкој.
25 Hvad koldt Vand er for en vansmægtet Sjæl, er Glædesbud fra et Land i det fjerne.
Добар је глас из далеке земље као студена вода жедној души.
26 Som grumset Kilde og ødelagt Væld er retfærdig, der vakler i gudløses Påsyn.
Праведник који пада пред безбожником јесте као извор ногама замућен и као студенац покварен.
27 Ej godt at spise for megen Honning, spar på hædrende Ord.
Јести много меда није добро, и истраживати славу није славно.
28 Som åben By uden Mur er en Mand, der ikke kan styre sit Sind.
Ко нема власти над духом својим, он је град разваљен без зидова.
