Ordsprogene 12
1 At elske Tugt er at elske Kundskab, at hade Revselse er dumt.
Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
2 Den gode vinder Yndest hos HERREN, den rænkefulde dømmer han skyldig.
Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
3 Ingen står fast ved Gudløshed, men retfærdiges Rod skal aldrig rokkes.
Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
4 En duelig Kvinde er sin Ægtemands Krone, en dårlig er som Edder i hans Ben.
Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
5 Retfærdiges Tanker er Ret, gudløses Opspind er Svig.
Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
6 Gudløses Ord er på Lur efter Blod, retsindiges Mund skal bringe dem Frelse.
Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
7 Gudløse styrtes og er ikke mer. retfærdiges Hus står fast.
Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
8 For sin Klogskab prises en Mand, til Spot bliver den, hvis Vid er vrangt.
Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
9 Hellere overses, når man holder Træl, end optræde stort, når man mangler Brød.
Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
10 Den retfærdige føler med sit Kvæg, gudløses Hjerte er grumt.
Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
11 Den mættes med Brød, som dyrker sin Jord, uden Vid er den, der jager efter Tomhed.
Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
12 De ondes Fæstning jævnes med Jorden, de retfærdiges Rod bolder Stand.
Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
13 I Læbernes Brøde hildes den onde, den retfærdige undslipper Nøden.
Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
14 Af sin Munds Frugt mættes en Mand med godt, et Menneske får, som hans Hænder har øvet.
Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
15 Dårens Færd behager ham selv, den vise hører på Råd.
Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
16 En Dåre giver straks sin Krænkelse Luft, den kloge spottes og lader som intet.
Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
17 Den sanddru fremfører, hvad der er ret, det falske Vidne kommer med Svig.
Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
18 Mangens Snak er som Sværdhug, de vises Tunge læger.
Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
19 Sanddru Læbe består for evigt, Løgnetunge et Øjeblik.
Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
20 De, som smeder ondt, har Svig i Hjertet; de, der stifter Fred, har Glæde.
Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
21 Den retfærdige times der intet ondt, - gudløse oplever Vanheld på Vanheld.
Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
22 Løgnelæber er HERREN en Gru, de ærlige har hans Velbebag.
Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
23 Den kloge dølger sin Kundskab, Tåbers Hjerte udråber Dårskab.
Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
24 De flittiges Hånd skal råde, den lade tvinges til Hoveriarbejde.
Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
25 Hjertesorg bøjer til Jorden, et venligt Ord gør glad.
Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
26 Den retfærdige vælger sin Græsgang, gudløses Vej vildleder dem selv.
Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
27 Ladhed opskræmmer intet Vildt, men kosteligt Gods får den flittige tildelt.
Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
28 På Retfærds Sti er der Liv, til Døden fører den onde Vej.
На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
