Klagesangene 5
1 HERRE, kom vor skæbne i Hu, sku ned og se vor skændsel!
Опомени се, Господе, шта нас задеси; погледај и види срамоту нашу.
2 Vor Arvelod tilfaldt fremmede, Udlændinge fik vore Huse.
Наследство наше привали се туђинцима, домови наши иностранцима.
3 Forældreløse, faderløse er vi, som Enker er vore Mødre.
Постасмо сироте, без оца, матере наше као удовице.
4 Vort Drikkevand må vi købe, betale må vi vort Brænde.
Своју воду пијемо за новце, своја дрва купујемо.
5 Åget trykker vor Nakke, vi trættes og finder ej Hvile.
На врату нам је јарам, и гоне нас; уморени немамо одмора.
6 Ægypten rakte vi Hånd, Assur, for at mættes med Brød.
Пружамо руку к Мисирцима и Асирцима, да се наситимо хлеба.
7 Vore Fædre, som synded, er borte, og vi må bære deres Skyld.
Оци наши згрешише, и нема их, а ми носимо безакоња њихова.
8 Over os råder Trælle, ingen frier os fra dem.
Робови нам господаре, нема никога да избави из руку њихових.
9 Med Livsfare henter vi vort Brød, udsatte for Ørkenens Sværd.
Са страхом за живот свој од мача у пустињи доносимо себи хлеб.
10 Vor Hud er sværtet som en Ovn af Hungerens svidende Lue.
Кожа нам поцрне као пећ од љуте глади.
11 De skændede kvinder i Zion, Jomfruer i Judas Byer.
Срамоте жене на Сиону и девојке по градовима Јудиним.
12 Fyrster greb de og hængte, tog intet Hensyn til gamle.
Кнезове вешају својим рукама, не поштују лице старачко.
13 Ynglinge sattes til Kværnen, under Brændeknippet segnede Drenge.
Младиће узимају под жрвње, и деца падају под дрвима.
14 De gamle forsvandt fra Porten, de unge fra Strengenes Leg.
Стараца нема више на вратима, ни младића на певању.
15 Vort Hjertes Glæde er borte, vor Dans er vendt til Sorg.
Неста радости срцу нашем, игра наша претвори се у жалост.
16 Kronen faldt af vort Hoved, ve os, at vi har syndet!
Паде венац с главе наше; тешко нама, што згрешисмо!
17 Vort Hjerte blev derfor sygt, derfor vort Øje mørkt:
Стога је срце наше жалосно, стога очи наше потамнеше,
18 For Zions Bjerg, som er øde, Ræve tumler sig der.
Са горе Сиона, што опусте, и лисице иду по њој.
19 Du, HERRE, troner for evigt, fra Slægt til Slægt står din trone.
Ти, Господе, остајеш довека, престо Твој од колена до колена.
20 Hvi glemmer du os bestandig og svigter os alle dage?
Зашто хоћеш да нас заборавиш довека, да нас оставиш задуго?
21 Omvend os, HERRE, til dig, så vender vi om, giv os nye Dage, som fordum!
Обрати нас, Господе, к себи, и обратићемо се; понови дане наше како беху пре.
22 Eller har du helt stødt os bort, er din Vrede mod os uden Ende?
Јер еда ли ћеш нас сасвим одбацити и гневити се на нас веома?
