Job 9
1 Så tog Job til Orde og svarede:
А Јов одговори и рече:
2 "Jeg ved forvist, at således er det, hvad Ret har en dødelig over for Gud?
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 Vilde Gud gå i Rette med ham, kan han ikke svare på et af tusind!
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 Viis af Hjerte og vældig i Kraft hvo trodsede ham og slap vel derfra?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 Han flytter Bjerge så let som intet, vælter dem om i sin Vrede,
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 ryster Jorden ud af dens Fuger, så dens Grundstøtter bæver;
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 han taler til solen, så skinner den ikke, for Stjernerne sætter han Segl,
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 han udspænder Himlen ene, skrider hen over Havets Kamme,
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 han skabte Bjørnen, Orion, Syvstjernen og Sydens Kamre,
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 han øver ufattelig Vælde og Undere uden Tal!
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 Går han forbi mig, ser jeg ham ikke, farer han hen, jeg mærker ham ikke;
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 røver han, hvem mon der hindrer ham i det? Hvo siger til ham: "Hvad gør du?"
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 Gud lægger ikke Bånd på sin Vrede, Rahabs Hjælpere bøjed sig under ham;
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 hvor kan jeg da give ham Svar og rettelig føje min Tale for ham!
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 Har jeg end Ret, jeg kan dog ej svare, må bede min Dommer om Nåde!
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Nævned jeg ham, han svared mig ikke, han hørte, tror jeg, ikke min Røst,
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 han, som river mig bort i Stormen, giver mig - Sår på Sår uden Grund,
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 ikke lader mig drage Ånde, men lader mig mættes med beskeing.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 Gælder det Kæmpekraft, melder han sig! Gælder det Ret, hvo stævner ham da!
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 Har jeg end Ret, må min Mund dog fælde mig, er jeg end skyldfri, han gør mig dog vrang!
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 Skyldfri er jeg, ser bort fra min Sjæl og agter mit Liv for intet!
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 Lige meget; jeg påstår derfor: Skyldfri og skyldig gør han til intet!
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 Når Svøben kommer med Død i et Nu, så spotter han skyldfries Hjertekval;
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 Jorden gav han i gudløses Hånd, hylder dens Dommeres Øjne til, hvem ellers, om ikke han?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 Raskere end Løberen fløj mine Dage, de svandt og så ikke Lykke,
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 gled hen som Både af Si, som en Ørn, der slår ned på Bytte.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Dersom jeg siger: "Mit Suk vil jeg glemme, glatte mit Ansigt og være glad,"
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 må jeg dog grue for al min Smerte, jeg ved, du kender mig ikke fri.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 Jeg skal nu engang være skyldig, hvorfor da slide til ingen Nytte?
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 Toed jeg mig i Sne og tvætted i Lud mine Hænder,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 du dypped mig dog i Pølen, så Klæderne væmmedes ved mig.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 Thi du er ikke en Mand som jeg, så jeg kunde svare, så vi kunde gå for Retten sammen;
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 vi savner en Voldgiftsmand til at lægge sin Hånd på os begge!
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 Fried han mig for sin Stok, og skræmmed hans Rædsler mig ikke,
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 da talte jeg uden at frygte ham, thi min Dom om mig selv er en anden!
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
