< Job 8 >

1 Så tog Sjuhiten Bildad til Orde og sagde:
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 "Hvor længe taler du så, hvor længe skal Mundens Uvejr rase?
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 Mon Gud vel bøjer Retten, bøjer den Almægtige Retfærd?
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 Har dine Sønner syndet imod ham, og gav han dem deres Brøde i Vold,
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5 så søg du nu hen til Gud og bed hans Almagt om Nåde!
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 Såfremt du er ren og oprigtig, ja, da vil han våge over dig, genrejse din Retfærds Bolig;
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 din fordums Lykke vil synes ringe, såre stor skal din Fremtid blive.
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 Thi spørg dog den befarne Slægt, læg Mærke til Fædrenes Granskning!
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 Vi er fra i Går, og intet ved vi, en Skygge er vore Dage på Jord.
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 Mon ej de kan lære dig, sige dig det og give dig Svar af Hjertet:
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 Vokser der Siv, hvor der ikke er Sump, gror Nilgræs frem, hvor der ikke er Vand?
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 Endnu i Grøde, uden at høstes, visner det før alt andet Græs.
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 Så går det enhver, der glemmer Gud, en vanhelliges Håb slår fejl:
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 som Sommerspind er hans Tilflugt, hans Tillid er Spindelvæv;
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 han støtter sig til sit Hus, det falder, han klynger sig til det, ej står det fast.
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 I Solskinnet vokser han frodigt, hans Ranker breder sig Haven over,
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17 i Stendynger fletter hans Rødder sig ind, han hager sig fast mellem Sten;
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 men rives han bort fra sit Sted, fornægter det ham: "Jeg har ikke set dig!"
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 Se, det er Glæden, han har af sin Vej, og af Jorden fremspirer en anden!
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 Se, Gud agter ej den uskyldige ringe, han holder ej fast ved de ondes Hånd.
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 End skal han fylde din Mund med Latter og dine Læber med Jubel;
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 dine Avindsmænd skal klædes i Skam og gudløses Telt ej findes mer!
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.

< Job 8 >