< Job 5 >

1 Råb kun! Giver nogen dig Svar? Og til hvem af de Hellige vender du dig?
Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?
2 Thi Dårens Harme koster ham Livet, Tåbens Vrede bliver hans Død.
Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.
3 Selv har jeg set en Dåre rykkes op, hans Bolig rådne brat;
Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.
4 hans Sønner var uden Hjælp, trådtes ned i Porten, ingen reddede dem;
Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.
5 sultne åd deres Høst, de tog den, selv mellem Torne, og tørstige drak deres Mælk.
Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.
6 Thi Vanheld vokser ej op af Støvet, Kvide spirer ej frem af Jorden,
Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.
7 men Mennesket avler Kvide, og Gnisterne flyver til Vejrs.
Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.
8 Nej, jeg vilde søge til Gud og lægge min Sag for ham,
Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,
9 som øver ufattelig Vælde og Undere uden Tal,
Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;
10 som giver Regn på Jorden og nedsender Vand over Marken
Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;
11 for at løfte de bøjede højt, så de sørgende opnår Frelse,
Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;
12 han, som krydser de kloges Tanker, så de ikke virker noget, der varer,
Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;
13 som fanger de vise i deres Kløgt, så de listiges Råd er forhastet;
Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;
14 i Mørke raver de, selv om Dagen, famler ved Middag, som var det Nat.
Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.
15 Men han frelser den arme fra Sværdet og fattig af stærkes Hånd,
Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.
16 så der bliver Håb for den ringe og Ondskaben lukker sin Mund.
Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.
17 Held den Mand, som revses at Gud; ringeagt ej den Almægtiges Tugt!
Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.
18 Thi han sårer, og han forbinder, han slår, og hans Hænder læger.
Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.
19 Seks Gange redder han dig i Trængsel, syv går Ulykken uden om dig;
Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.
20 han frier dig fra Døden i Hungersnød, i Krig fra Sværdets Vold;
У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.
21 du er gemt for Tungens Svøbe, har intet at frygte, når Voldsdåd kommer;
Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.
22 du ler ad Voldsdåd og Hungersnød og frygter ej Jordens vilde dyr;
Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.
23 du har Pagt med Markens Sten, har Fred med Markens Vilddyr;
Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.
24 du kender at have dit Telt i Fred, du mønstrer din Bolig, og intet fattes;
И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.
25 du kender at have et talrigt Afkom, som Jordens Urter er dine Spirer;
Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.
26 Graven når du i Ungdomskraft, som Neg føres op, når Tid er inde.
Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.
27 Se, det har vi gransket, således er det; det har vi hørt, så vid også du det!
Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.

< Job 5 >